Izvor: Politika, 12.Avg.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija na zapadu Kine
Ukoliko Rusija sama ne uradi nešto kako bi oživela svoj Daleki istok, onda bi to, prema do sada pokazanim inicijativama, mogli da učine prvi susedi – Kinezi.
Reka Amur razdvaja Rusiju od Kine i često je u istoriji bila poprište manjih i većih sukoba dva suseda. Danas ih spaja.
Amurska oblast važi za žitnicu Dalekog istoka. Tu se uzgaja više od polovine soje koju Rusija proizvede godišnje. Zaposleni su mahom Kinezi sa druge obale koji danonoćno rade ne bi li se kućama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vratili punih novčanika.
Ali, iz Kine stižu i oni koji su spremni da investiraju, da pronađu sigurnog partnera. Nije neuobičajeno da su prvi ljudi kompanija koje, naravno, posluju po ruskim zakonima, Kinezi.
Japanski list „Sankej šimbun” prenosi iskustvo pedesetogodišnjeg Su Šoajuana koji je u Kini obezbedio kredit u visini od 3,5 miliona dolara. Zakupio je kombajn i traktor, došao u Rusiju i iznajmio parče zemlje. Kredit je vratio za tri godine!
„Potencijal ovdašnjeg zemljišta je izuzetan, posebno za uzgoj soje”, kaže Su.
Kineski seljaci videli su šansu da zamene Ruse devedesetih godina prošlog veka kada im je ruska vlada izašla u susret dajući im zemlju u zakup. U Jevrejskom okrugu Kinezi već drže 40 procenata obradivog zemljišta. Neki već govore o „kineskoj autonomiji”.
Kinezi dolaze u Rusiju prvenstveno zato što mesečno mogu da zarade i do deset puta više nego kod kuće. Sem toga, sibirski prostor je toliko veliki da prilike za zaradu ima, praktično, za svakoga. Čak i za Japance koji takođe pristižu naučeni da rade u oštroj klimi.
Najveću korist mogli bi da imaju Rusi, ali oni koje Moskva odredi da idu na službu na Daleki istok takvu odluku više doživljavaju kao osudu. Poput progona u carskim ili sovjetskim vremenima.
Oni koji odu, trude se da boravak iskoriste ne bi li se što bolje finansijski obezbedili za dane kada se vrate. Pri tome se ne trude da svakodnevicu lokalnog življa dalekoistočnih prostora učine vrednijom i podnošljivijom.
Ima u tome podosta istorije. Po raspadu SSSR-a raspušteni su dalekoistočni kolhozi, prestale su da stižu plate, a oni koji su se bavili poljoprivredom potražili su druge poslove negde zapadnije.
Prema zvaničnim statistikama, broj žitelja Dalekoistočnog federalnog okruga danas je 6,28 miliona, što je za 20 odsto manje nego u sovjetsko vreme, iako je tada udaljeni ruski istok praktično bio isključen iz razvojnih planova vladara u Moskvi.
Na teritoriji koja zauzima 36 procenata najveće zemlje sveta danas živi svega 4,44 odsto njenog stanovništva, a prema jednom izveštaju UN broj stanovnika ruskog Dalekog istoka svešće se do 2025. na 4,7 miliona.
Ne čudi stoga što mnogi današnju situaciju na tom području porede sa Aljaskom, koju je car Aleksandar Drugi, svestan da bi ovu ogromnu teritoriju u svakom slučaju mogao da izgubi, 30. marta 1867. prodao Amerikancima za 7,2 miliona dolara.
Predsednik Vladimir Putin odredio je „povratak na Daleki istok” svojim glavnim geopolitičkim zadatkom. Reč je o regionu izuzetno bogatom prirodnim resursima: naftom, gasom, šumom, vodom... i, što je ne manje važno, smešten je uz obalu okeana.
Od 2000. do 2008. tempo rasta privrede regiona dostigao je pet do 10 procenata. Za ovu godinu u budžetu je za razvoj Dalekog istoka izdvojeno 13 milijardi rubalja (oko 300 miliona evra), što je 10 puta više nego 2000.
Čini se da Rusija i Kina iza sebe ostavljaju vremena kada su se, različito tumačeći marksističko-lenjinističku doktrinu, sporile oko Mandžurije ili Turkestana.
Kada je marta 1969. izbio oružani sukob u oblasti ostrva Ženbao na reci Usuri, tadašnji lideri Leonid Brežnjev i Mao Cedung suočili su dve ogromne armije: rusku jačine 658.000 ljudi i kinesku od 814.000 vojnika. Ipak, posle dogovora o razgraničenju, sprečen je širi sukob i sve se završilo na oko 800 poginulih Kineza i 60 ubijenih Rusa.
Da li će se sadašnja taktika Pekinga da svojim seljacima naseljava rusku teritoriju uklopiti u Putinov plan oživljavanja Dalekog istoka? Ili će ponovo doći do nesuglasica? Teško – Rusija se sve više i sve aktivnije okreće Kini kao najvažnijem poslovnom i bezbednosnom partneru za budućnost.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 12.08.2013.
