Izvor: B92, 07.Feb.2022, 18:01

Rusija i politika: Ko su danas ruski komunisti

Kako izgleda današnja Komunistička partija Ruske Federacije i za šta se bore njeni članovi?

Od osnivanja pre 30 godina, Komunistička partija Ruske Federacije (KPRF) je protivnik aktuelne vlasti.

Stranka je dugo bila na nizlaznoj putanji - članovi su bili sve stariji i gubili su pozicije u zakonodavnim telima, a postsovjetska retorika stranke i stil vođenja politike nisu bili bliski mladima.

Ipak, u poslednje vreme je došlo do promena - članstvo se >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << podmladio, partija je postala aktivna na društvenim mrežama i stekla određenu popularnost.

Tako se stranka našla pod pritiskom vlasti, pa trećem čoveku na izbornoj listi KPRF Pavelu Grudinjinu nije dozvoljeno da učestvuje na parlamentarnim izborima.

BBC ruski servis objašnjava kako izgleda današnja KPRF i za šta se bore njeni članovi.

U maloj sali u centru Moskve sedi četrdesetak ljudi, uredno poštujući fizičku distancu.

Na čelu stola sedi bivši gubernator Irkutske oblasti Sergej Levčenko, naočit muškarac u odelu, a iza njega je baner KPRF.

Sve se to dešava uoči parlamentarnih izbora u Rusiji, koji su održani između 17. i 19. septembra, a na kojima je KPRF osvojila 18.93 odsto glasova i time izašla na drugo mesto, posle vladajuće partije Jedinstvena Rusija.

Levčenko se sprema da govori o dolasku komunista na vlast u Rusiji posle Drugog svetskog rata, ali i pitanju kako komunisti mogu da pobede na izborima i šta im je činiti posle toga.

Govori o uspesima u poljoprivredi, industrijskim dostignućima, investicijama.

Zatim se osvrće i na političke pritiske - njegov sin, takođe član KPRF Andrej Levčenko, optužen je za prevaru i nalazi se u zatvoru.

"Ako se kandiduješ na izborima, moraš biti spreman da završiš u zatvoru!" reči su sledećeg govornika, nacionaliste Dmitrija Demuškina kojeg moderator predstavlja kao "saborca sa drugog političkog krila".

Pre nego što je izašao pred publiku, Demuškin mi je da telefon i zamolio da ga slikam sa komunističkom zastavom.

Demuškin vrlo dobro zna o čemu priča - zbog optužbi za ekstremizam proveo je dve i po godine u zatvoru.

Još jedan "saborac sa drugog političkog krila" je monarhista i nacionalista Aleksandr Krasnov, koji svoj govor počinje rečima "gospodo".

"Drugovi!", horski ga ispravlja cela sala.

"Teško da mogu izgovoriti tu reč", izvinjava se on.

"Neka bude - građani! Ljudi!", ispravlja se.

Vrat sedamdesetdvogodišnjeg pukovnika Vladimira Kvačkova, koji sedi ispred mene, polako počinje da crveni.

Kvačkov je bivši pukovnik vojne obaveštajne službe GRU i svojevremeno je hapšen zbog pokušaja atentata na političara Anatolija Čubajsa.

On nije član KPRF, ali je počasni i cenjeni gost brojnih partijskih događaja. Ustaje i maršira ka govornici.

"Vidite, svi ovde govorite izbori, izbori... Treba učestvovati, osmisliti strategije, treba se boriti, ne mogu da shvatim...", počinje umereno, a onda mu glas poprima hladan, zapovednički ton.

"Šta vam je, jeste li svo poludeli?! Kakvi crni izbori? Zemlju su nam zaposeli neprijatelji", kaže.

Kvačkov je aplauzima ispraćen sa govornice, a na njegovo mesto smirenim hodom izlazi staje plavuša uvijene kose, u dekoltiranoj bluzi.

"Drugovi! Dajte da razgovaramo o pametnom glasanju", široko se osmehuje.

Upravo zahvaljujući pametnom glasanju Jekaterina Jengaličeva dospela je u Moskovsku gradsku dumu ispred KPRF.

Ona je imala samo devet godina kada je Genadij Zjuganov, aktuelni doživotni lider KPRF, zajedno sa prvim sekretarom Glavnog odbora Komunističke partije Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike Valentinom Kupcovim, osnovao partiju.

KPRF se pojavila nakon što je Boris Jeljcin zabranio Komunističku partiju Sovjetskog Saveza.

Jengaličeva pripada generaciji članova koja nije imala svečani prijem u partiju - posle raspada SSSR, komunisti su ceremoniju pristupanja proglasili nepotrebnom.

Ova odluka je, kako kaže, uznemirila nju i drugu decu, zato što je žarko želela značku boje rubina u obliku zvezdice sa kovrdžavim Lenjinom.

KPRF, druga stranka po veličini u Rusiji, a prema podacima partije broji oko 150 hiljada aktivista

Oni sebe danas opisuju kao "KPRF - stranka patriota i internacionalista, koja se zalaže za prijateljstvo među narodima i zaštitu ruske civilizacije".

Početkom devedesetih, komunisti su bili radikalna i ponekad gotovo nezakonita stranka.

Posle oružanog sukoba između predsednika i Vrhovnog Saveta 1993. godine, u koji su komunisti bili direktno uključeni, partija je bila zabranjena, iako to nije dugo trajalo.

Vođa KPRF Genadij Zjuganov ušao je 1996. godine ušao u drugi krug izbora zajedno sa predsednikom Borisom Jeljcinom.

Nakon toga, komunisti su dugo osporavali poraz svog lidera, navodeći da nisu izašli na masovne proteste samo zato što nisu želeli da pokrenu građanski rat.

Zatim je KPRF imala impresivno predstavništvo u Dumi (prvo mesto po broju mandata u zemlji 2000. godine) i usmerila je napore u pravcu saradnje sa vladajućom strankom.

Od izbora do izbora, gubeći glasačko telo i osipajući se, poslanici KPRF su sve češće glasali onako kako je vlast dirigovala, a masovni protesti postali su prošlost.

KPRF je 2014. godine u potpunosti podržala Putinovu aneksiju Krima.

Međutim, poslednjih godina sve je počelo da se menja, a Jengaličeva redovno učestvuje u protestnim događajima i čak ih organizuje.

Sedimo u restoranu preko puta prestoničkog parlamenta.

Kovrdže Jekaterine Jengaličeve i dalje su besprekorne, a ona se sa konobarom ubeđuje da li je jelo iz menija zaista posno, pošto kreće Strasna nedelja uoči pravoslavnog Uskrsa.

Konobar pokušava da je nagovori da u ceđenu šargarepu doda slatku pavlaku, što ona odlučno odbija.

Jekaterina Jengaličeva rođena je 1984. godine u Lenjingradu, u vojničkoj porodici.

Kaže da je imala uobičajeno odrastanje - školovala se, radila, a politika je nije interesovala.

Preselila se u Moskvu i postala je veoma uspešna agentkinja za nekretnine.

Međutim, kada je zaradila za stan i krenula da bira buduću nekretninu, umalo je postala žrtva investitora.

"Bankrotirao je, a vlasnik ste mogli postati samo sudskim putem i bila sam prva osoba koju je sud odbio", priseća se ona.

Jengaličeva govori da su ona i njene buduće komšije bili u šoku i osećali se odbačeno.

Iz očaja, frustrirani vlasnici stanova počeli su da pišu svim partijama u Dumi.

"Jedinstvenu Rusiju nije bilo briga za nas, partija Pravedna Rusija nam je zakazala sastanak za mesec dana, a Nikolaj Haritonov ispred KPRF ne samo da nas je primio, nego je i napisao žalbu", objašnjava Jengaličeva.

U decembru 2011. godine Jengaličeva, koja tada nije bila članica KPRF, pratila je izbore kao posmatračica partije.

"Imala sam korektan rezultat, ali sam bila zgrožena nameštaljkama", naglašava.

"Možete li zamisliti da su oni uzeli hiljadu glasačkih listića i besramno ih ubacivali u glasačke kutije", dodaje.

Zatim je otišla na prvi miting na Blatnom trgu.

"Čak se ni ne sećam kako sam za njega saznala, iskreno, čini mi se da su svi oko mene govorili o tome! Bilo je jako hladno i ništa se nije čulo, a bilo je mnogo ljudi, to me je pogodilo", govori ona.

Na svaki sledeći miting, Jekaterina je odlazila svojevoljno i usredsredila se na borbu protiv bespravne gradnje.

Nastavila je da se druži sa komunistima i 2012. godine unapređena je u poslanicu moskovskog okruga Marjino.

"Kao da me je sekretar partijskog ogranka nagovorio" smeje se Jengaličeva.

"Rekao mi je, pa ti si baš kul, hajde da te unapredimo, ništa ne treba da radiš, jednom mesečno dođeš na sastanak"

"I ja sve mislim, ma jednom mesečno mogu otići.

"Pet godina sam provela u borbi, moji prihodi i kamate pali su na neke mizerne vrednosti jer je u nekretninama princip jasan - kako seješ tako žanješ", dodaje.

U stranku se učlanila 2014. godine.

Formalni prijem u partiju sprovodi nekoliko meseci nakon rada u osnovnom partijskom odeljenju.

Kandidate bira komisija koja proverava njihovo znanje marksizma i lenjinizma i koja procenjuje njihovu motivaciju.

"Ja nisam prošla te formalnosti, moj rad je govorio za mene", priča Jengaličeva.

Na pitanje je li čitala Karla Marksa ona zamuckuje i smeje se.

"Lenjina si čitala!", dobacuje kolega koji sedi za susednim stolom.

"Lenjina sam čitala! Veliki čovek!", potvrđuje Jengaličeva.

O Staljinu, koji je i dan-danas važna figura u hijerarhiji KPRF i predstavlja razlog što se drugi opozicionari distanciraju od komunista, Jengaličeva kao da ostaje uzdržana, ali se ipak upušta u raspravu o njegovoj ulozi u istoriji i Drugom svetskom ratu.

"Setite se gubernatora Penze koji je u ono vreme, kada su ljudi umirali od gladi, držao pola milijarde ispod kreveta! U Kini postoji smrtna kazna i nikom ništa! Saudijska Arabija!", kaže.

"Čini se okrutno, ali kako iskoreniti želju ljudi na vlasti da opljačkaju siromašnu baku?

"Našoj državi su potrebni isplanirani obračuni, kako bez njih?

"Svi ti pukovnici Zaharčenko, svi ti Vasiljevi, ili je možda lakše obračunati sa njih dvojicom, trojicom? Dvojako mislim o Staljinu!", navodi.

Partijski rad ukombinovala je sa svojim poslom - firmom Zemlja kosmičkog turizma koja je nudila izvođenje akrobacija avionom MiG-15, korporativne obilaske avionom Il-76 u bestežinskom stanju, kao i ture do najvećeg kosmodroma na svetu Bajkonura i kosmodroma Istočni.

Jengaličeva je živela u nezvaničnom braku sa Sergejem Skuratovim, što je postalo tema za razgovor u medijima.

Kada je on umro, Jengaličeva je učestvovala u postupku raspodele imovine sa njegovom porodicom (na kraju ništa nije dobila).

Počinjem da je ispitujem.

Do malopre vesela i ironična, odjednom isprekidano diše i oči joj se pune suzama.

Još jednom odlučno zahteva da isključim diktafon.

"Objasniću Vam, ali ne nameravam da delim detalje iz privatnog života, dosta mi je bilo za izbore u Moskovsku gradsku dumu kada su me razvlačili po Telegramu!", kaže.

Na parkingu ispred Saratovske dume, odnosno skuštine Saratovske oblasti na jugoistoku Rusije, cakle se automobili.

Među njih, poslanik Nikolaj Bondarenko uparkirava svoja prljava, obična kola, blokirajući jedan leksus i jedan mercedes.

"Šta sad, pozvaće me ako treba, znaju da je to moj automobil, niko osim mene ne vozi takav", kaže on, vadeći kesicu pereca i kefir.

Bondarenko je verovatno medijski najzastupljeniji komunista nove generacije.

Nedavno je izašao iz bolnice, gde se našao zbog zapaljenja pankreasa, a sada mora strogo da poštuje režim ishrane.

"Kada su me dovezli, lekari su rekli - o, Nikolaju, odavno smo Vas čekali, ali kladili smo se da ćete imati infarkt", priča Nikolaj dok gricka perecu.

U kabinetu frakcije KPRF-a u Saratovskoj dumi poprilično je tesno - za dva stola radi pet poslanika.

Na ormaru stoji megafon.

Bondarenko ga uzima i stavlja oko vrata.

"To je oruđe proletarijata! Kada vlast pokuša da nam zapuši usta, mi ne ćutimo", kaže.

Zahvaljujući njegovim naporima, zasedanja lokalnog parlamenta postala su neka vrsta performansa koja se obavezno snimaju.

Bondarenko se ne rastaje od selfi-stika i mobilnog telefona.

Cela Rusija je čula za njega nakon žučne rasprave koju je vodio sa lokalnim ministrom za rad, a tema je bila da li se od lokalne potrošačke korpe, koja iznosi 3.500 rubalja (oko 4.800 dinara) i sadrži mnogo testenine, može pristojno živeti.

Video-snimak debate postao je viralan, a Bondarenko je čak pokušao da od tog iznosa živi mesec dana, o čemu je stalno objavljivao na društvenim mrežama.

Za tih mesec dana, poslanik je smršao 7.5 kilograma.

U svetloj, praznoj sali lokalne Dume, Bondarenko se priseća bitki koje je vodio sa svog poslaničkog mesta broj 13 ("Nisam sujeveran!").

Ovde, baš ispred govornice, Bondarenko je održao "opelo za budžet Saratovske oblasti", a onde je zamalo dobio batine od poslanika vladajuće Jedinstvene Rusije Dmitrija Černiševskog.

Saratovski regionalni odbor KPRF-a je krcat - mnogo je starijih članova, koji vešto slažu svežnjeve partijskih novina i rade kao distributeri.

Dugokosi mladić u majici sa likom rok muzičara Jegora Letova nešto razgovara sa prvim sekretarom Saratovskog gradskog odbora Aleksandrom Anidalovim.

Zatim se okreće ka meni i kaže da nije član KPRF-a, ali ovde redovno dolazi na čašicu razgovora o marksizmu.

Nekoliko ljudi pije čaj iz šoljica sa likom Bondarenka - na njegovom sajtu jedna takva košta 600 rubalja (oko 820 dinara) i dobro se prodaju. Tu dominira Bondarenko: na sto strana je, stalno se smeje i sa svima istovremeno razgovara.

Anidalov, koji je samo desetak godina stariji od svog kolege, gleda na njega maltene očinski.

"Nisu li ponašanje i popularnost Nikolaja problem? I teže je pregovarati o nečemu kada su funkcije tako zahtevne", pitam ga.

"S jedne strane jeste problem, a sa druge, pa zavisi kako gledate na to", odgovara Anidalov.

"Kada ne žele sa nama da pregovaraju, ja im kažem u redu, nećete sa mnom, sada ću vam Kolju poslati. A njega se, naravno, plaše", dodaje.

Kancelarija lokalnog odbora je predivno opremljen studio zvučnom izolacijom, tehnikom i dvema plaketama koje su dobili od Jutjuba, a stoje uramljene na zidovima.

Jedna je srebrna za kanale koji su premašili 100 hiljada pratilaca i druga, zlatna za kanale sa preko milion pratilaca.

Priča se da lokalne vlasti ne vole Bondarenka, ali niko o tome ne želi da govori javno - BBC ruski servis pokušao je da stupi u kontakt sa desetak istaknutih pripadnika vladajuće Jedinstvene Rusije.

Svi su pročitali poruke, ali samo je biznismen i bivši poslanik Jedinstvene Rusije Sergej Kurihin (o njemu se spekulisalo kao o osobi koja lično finansira Bondarenka) odgovorio: "Zaboravite na ovaj broj telefona i da ga više nikada niste okrenuli".

Bondarenko poriče veze sa Kurihinom i govori da nemaju nikakav odnos, dodajući da ga nikada nisu ni imali.

"Izbacili su ga iz stranke, a KPRF pozdravlja trvenja unutar Jedinstvene Rusije - samo vi jedni drugima jedine džigericu, a mi ćemo se baviti problemima građana", kaže.

Jedinstvene Rusije Julija Litnjevskaja često je Bondarenkova sparing partnerka u Dumi.

Ona takođe snima video-blogove.

Pristaje na intervju za BBC, pri čemu Bondarenka naziva čudnom i pritvornom osobom koju se nada da će raskrinkati.

Međutim, kada je novinarska ekipa stigla na dogovoreno mesto sastanka, nazvala je i rekla da ima neodložne obaveze.

Na pitanje ko joj je zabranio da govori o Bondarenku, ona je snimila četiri glasovne poruke u kojima se izvinjava.

"Niko mi nije zapretio. Želeli smo najbolje moguće, ali tako je ispalo, kao što se uvek desi. Dovela sam Vas u neprijatnu situaciju, razumem da će sada Bondarenko u vašim očima biti daleko bolja osoba od mene", navela je.

U Penzi je 20. februara ove godine bilo minus 25.

Lokalni novinar Jevgenij Mališev dogovorio se da se nađe u blizini mesnog odbora sa Aleksandrom Smirnovim, čelnikom lokalne frakcije KPRF-a u gradskom parlamentu.

Novinar je bio besan - Smirnov je kasnio i nije se javljao na telefon.

Kada se novinar već smrzao, Smirnov se pojavio.

"Izvini, hapse naše pa sam odlučio da se ošišam jer ako mesec dana provedeš u specijalnom pritvoru, ma znaš već", rekao je Smirnov.

Tog jutra, policija je privela člana KPRF-a i najmlađeg poslanika gradske dume Aleksandra Rogožkina, kao i čelnika lokalne partije Levi front Sergeja Padalkina.

Penzenski ogranak KPRF-a najavio je akciju Za Rusiju bez dvoraca i oligarha i protiv političkih represija za 23. februar, inače važan dan za KPRF.

Na taj datum obeležava se Dan Sovjetske armije i mornarice (naziv koji najčešće koriste u svojim govorima i dokumentima).

KPRF ga uglavnom obeležava organizovanjem velikih skupova širom zemlje, ali je ove godine Centralni komitet otkazao događaj zbog "poštovanja epidemioloških mera, povećanog režima bezbednosti i vremenskih uslova".

Ipak, Penzenski ogranak KPRF-a odlučio je da ne odgađa, a Aleksandar Smirnov obećao je da će 23. februara učesrtvovati u Šetnji sa poslanikom.

Šetnju je zaustavila policija, a na kraju je sud kaznio Sergeja Padalkina sa 10 hiljada rubalja, Rogožkin je dobio 20 dana u zatvoru, a Smirnov sedam.

Dan nakon suđenja, Aleksandar Smirnov započeo je štrajk glađu.

Smirnov puši pored spomenika Staljinu u dvorištu lokalnog odbora stranke i sa zadovoljstvo prepričava kako je sa drugovima u inat Jeljcin-centru otvorio u Jekaterinburgu Staljin-centar.

Među eksponatima su fotografije Staljina, nekoliko portreta i artefakti sovjetskih vremena.

Spomenik je zlatne boje, a iza njega, na zidu stoje natpisi LKSO (Lenjinov komunistički savez omladine) i Punk's not dead(Pank nije mrtav).

Uzima još jednu cigaretu i govori da je to, naravno, štetna navika, ali je silno zažalio što ih nije poneo sa sobom u zatvor.

Ko je Vladimir Putin, najdugovečniji lider u istoriji savremene Rusije

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...