Izvor: B92, 21.Maj.2015, 12:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija i SAD: Otopljavanje odnosa?

Izgledi za poboljšanje u odnosima Rusije i SAD javili su se posle susreta američkog državnog sekretara s ruskim predsednikom i šefom diplomatije u Sočiju.

Džon Keri je prošle nedelje u Sočiju razgovarao s Vladimirom Putinom i Sergejom Lavrovom o Ukrajini, odnosno o traženju načina da se mirnim putem reši sukob na istoku te zemlje, izvestili su ruski i američki mediji.

SAD bi kako se pretpostavlja trebalo da upotrebe svoj uticaj u Kijevu kako bi privolele tamošnje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rukovodstvo da poštuje mirovni sporazum iz Minska.

Prema nepotvrđenim informacijama, koje je Moskva odbacila kao netačne, Rusija bi za uzvrat trebalo da izađe u susret Vašingtonu i pomogne da se reši situacija u Siriji.

Iako su razgovori Kerija i Lavrova tek nagoveštaj da bi odnosi dve supersile mogli da se normalizuju, poseta Moskvi Kerijeve pomoćnice za istočnu Evropu i Evroaziju Viktorije Nuland pre tri dana, nastavak je pojačane diplomatske inicijative.

Nuland je sa zamenicima Lavrova, Sergejem Rjabkovom i Grigorijem Karasinom razgovarala o konkretnim koracima za podršku sporazumu iz Minska, istakavši da SAD žele da pomognu da se učvrsti krhko primirje.

Keri je tokom boravka u Sočiju rekao da bi sankcije Rusiji mogle da budu ukinute ukoliko u potpunosti bude sprovodila Minski sporazum, dok je za Moskvu njegov dolazak ocenjen kao potvrda da je Rusiju nemoguće izolovati u međunarodnoj areni.

Moskva je u razgovorima sa američkim diplomatama ponovila stari zahtev - da se političko rešenje za ukrajinski sukob traži u direktnim razgovorima Kijeva sa predstavnicima pobunjenih regiona Donjeck i Lugansk.

Ovo neočekivano intenziviranje saradnje Moskve i Vašingtona nije naišlo na odobravanje u Kijevu, pa je ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio da "Soči nije dobro mesto za odmor i razgovore sa ruskim predsednikom".

Važan faktor u promeni politike Vašingtona prema Moskvi mogao bi da bude i ekonomska šteta koju trpe njegovi saveznici u Evropi zbog uvođenja ekonomske blokade prema Rusiji, odnosno zbog kontramera Moskve.

Kao značajan razlog, pojedini analitičari navode želju američkog predsednika Baraka Obame da okonča drugi mandat u Beloj kući kao mirotvorac, ali i nespremnost Amerikanaca da se žrtvuju za Ukrajinu.

O tome je govorio bivši američki ambasador u Rusiji Majkla Makfol koji je ocenio da je u Americi i Evropi "malo onih koji priželjkuju da ratuju za Donbas i Krim".

Ukrajinska vojska pokazala se nedovoljno snažnom da bi silom pokorila pobunjenike u Donbasu, pa su pregovori i eventualno zamrzavanje konflikta ipak izgledniji nego nastavak vojnih operacija bez podrške Zapada.

Osim problema Ukrajine, Moskva i Vašington imaju još pregršt međunarodnih pitanja koja mogu rešiti samo kroz međusobnu saradnju, a terorističke pretnje su jedna od tih tema.

Saradnja u borbi protiv terorizma nije prekidana ni u poslednjih nekoliko meseci tokom kojih su odnosi dve zemlje ušli u hladnoratovski režim.

Ali dok se na jednoj strani međunarodne arene pojavio nagoveštaj da bi Moskva i Vašington mogli ponovo postati partneri, na drugoj strani, u vezi sa krizom u Makedoniji, retorika se zaoštrila.

Moskva je optužila Vašington da koristi opoziciju i "ukrajinski scenario" kako bi uz organizovanje obojene revolucije”oborila sa vlasti premijera Nikolu Gruevskog, zbog njegovog odbijanja da se priključi antiruskim sankcijama i namere da učestvuje u projektu izgradnje gasovoda Turski tok.

Analitičari na Zapadu i u Rusiji saglasni su da je Makedonija novo poprište borbe Vašingtona i Moskve za uticaj u Evropi, a tako nešto nagovestio je u martu Keri, kada je rekao da se Balkan nalazi "na linije vatre" između dve sile.

Nastavak na B92...