Izvor: Politika, Beta, Fonet, 09.Dec.2009, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rusija: Savet bezbednosti dozvoljava secesiju samo kolonijama

SAD: Presuda Milutinoviću dokazala zločine nad Albancima. – Zastupnik SAD pozvao se na presudu Haškog tribunala koja govori o zločinima Beograda dok je ruski ambasador tvrdio da Marti Ahtisari nije smeo da preinači Rezoluciju 1244

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu juče se odigrao dugo očekivani pravni okršaj između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država koje se prvi put od osnivanja suda 1946. godine pojavljuju u istom procesu. Iako se to najavljivalo i pre početka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << suđenja, juče se prvi put jedna zemlja pozvala na presudu Haškog tribunala. Predstavnik SAD podsetio je da u presudi bivšem predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću piše da su kosovski Albanci godinama bili podvrgnuti nasilju pod okriljem države, koje je kulminiralo 1999. kada je „ubijeno 10.000, a proterano oko milion Albanaca”.

Potpuno suprotno, ruski zastupnik je tvrdio da teška kršenja ljudskih prava tokom devedesetih godina nikako ne mogu biti opravdanje za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti donetu 2008. godine. Amerika i Rusija imale su potpuno suprotne stavove i o uspehu posrednika u pregovorima između Beograda i Prištine Martija Ahtisarija. I dok su se SAD pozivale na njegovu ocenu da je nezavisnost Kosova jedino održivo rešenje dotle je ruska strana tvrdila da se Ahtisarijev neuspeh ogleda ne samo u tome što nije postignut sporazum u pregovorima već i u tome što je izašao sa rešenjem kome se jedna strana protivila. Ali to, kako se čulo, ne znači i da je proces pregovora okončan jer o tome odlučuje samo Savet bezbednosti.

Pravni zastupnik SAD Harold Honđu Ko, kako prenosi Beta, pozvao je Međunarodni sud pravde da Deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi netaknutu kao izraz volje kosovskog naroda. On je preporučio sudu da ili odbije da se izjasni o njenoj legalnosti ili da konstatuje da međunarodno pravo ne zabranjuje deklaracije o nezavisnosti. Honđu Ko je apelovao na sud da se ne bavi širim pitanjem samoopredeljenja u međunarodnom pravu ili da Kosovo posmatra kao „poseban” slučaj.

SAD, kako je objasnio, smatra da međunarodno pravo ne reguliše deklaracije o nezavisnosti, a Rezolucija 1244 je „anticipirala, iako nije unapred odredila” nezavisnost Kosova kao ishod. Deklaracija je, prema njegovom tumačenju, proizašla iz političkog procesa koji je nadgledao Savet bezbednosti te je zato u saglasnosti sa Rezolucijom 1244. Prema rečima zastupnika SAD Rezolucijom 1244 ne garantuje se teritorijalni integritet Srbije već Savezne Republike Jugoslavije koja sada ne postoji, ali i to samo tokom perioda privremene međunarodne uprave na Kosovu. Honđu Ko, takođe, naglasio je da se principa teritorijalnog integriteta moraju pridržavati samo države, ali ne i unutrašnji entiteti.

SAD proglašavanje nezavisnosti Kosova smatraju poslednjom fazom raspada bivše Jugoslavije, a njihov zastupnik podsetio je i da se Srbija protivila priznanju Slovenije i Hrvatske kao nezavisnih država, a da je na kraju ipak to učinila. Svoje izlaganje Honđu Ko je zaključio da je nezavisnost Kosova učvrstila stabilnost u regionu i „otvorila vrata evropske budućnosti” za sve države.

Pravni zastupnik Rusije Kiril Gevorgijan izneo je stav po kome je Rezolucija 1244 još na snazi te da zato nijedna institucija nema pravo da proglasi nezavisnost. Prema njegovim rečima taj akt nije mogao biti preinačen odlukom izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonča pregovore i preporuči nezavisnost kao jedino rešenje.

Opisujući pregovore koji su vođeni pod dirigentskom palicom Ahtisarija, ruski predstavnik se poslužio rečima glavnog zastupnika Prištine Skendera Hisenija koji je kazao da su pregovori vođeni „o tome da li će Srbija prihvatiti ili neće nezavisnost Kosova”.

Gevorgijan je osporivši tvrdnje zemalja koje podržavaju nezavisnost Kosova da međunarodno pravo ne reguliše deklaracije o nezavisnosti podsetio da je upravo Savet bezbednosti proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato što je secesija zabranjena „van konteksta kolonija”. Svoje izlaganje ruski zastupnik je zaključio rečima da je slučaj Kosova prilika da se pokaže da međunarodno pravo važi uprkos svim pokušajima da se moć predstavi kao pravo.

Interese Srbije juče je branila i Španija čija zastupnica Konsepsion Eskobar Hernandez je rekla da Savet bezbednosti nije glasao u korist nezavisnosti Kosova donoseći Rezoluciju 1244, naprotiv. Ona je kao i zastupnik Rusije konstatovala da je Rezolucija 1244 još na snazi i da je politički proces za traženje rešenja u toku, „dok Savet bezbednosti ne donese drugačiju odluku”. U prilog tvrdnji da je jednostrana secesija nedozvoljena po međunarodnom pravu, osim u slučaju kolonija ona je navela izveštaj Evropske unije o prošlogodišnjem sukobu Gruzije i Rusije.

Predstavnici Finske koji su govorili u prilog kosovskoj nezavisnosti uglavnom su ponovili stavove SAD uz konstataciju da „međunarodno pravo mora prihvatiti da istorija dovodi do stvaranja novih država”.

J. C.

[objavljeno: 09/12/2009]

Nastavak na Politika...

Beta: Rumunija u Hagu osporila nezavisnost Kosova