Izvor: Blic, 31.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi udružili srpske voćare
Rusi udružili srpske voćare
ČAČAK - Ovogodišnji rod jabuke u Srbiji završiće najvećim delom na ruskom tržištu, a najavljena otkupna cena ovog voća od 35 do 40 evrocenti za kilogram prve klase i organizovan otkup velikog dela roda obradovao je domaće voćare. Prema prvim procenama, u Rusiju će ove sezone preko novoosnovane asocijacije 'Frutlend' biti izvezeno od osam do deset hiljada tona domaće jabuke.
Zaključen je preliminaran ugovor za izvoz 2.500 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tona jabuke, koje bi već početkom novembra trebalo da krenu put Rusije, a u toku su pregovori sa još nekoliko ruskih kupaca.
Ovo su prvi rezultati ozbiljnijeg udruživanja srpskih voćara, koji su najzad shvatili da samostalan izlaz na svetko tržište znači rizik, a da ono što se traži - ujednačen kvalitet i velika količina - ne mogu pojedinačno da postignu.
Miško Blagojević, koordinator Udruženja 'Čačanska jabuka', kaže da su trenutni zahtevi ruskog tržišta koji iznose od 200.000 do 250.000 tona, deset puta veći od celokupne proizvodnje jabuke u Srbiji.
- Naši voćari su najzad shvatili da se ne isplati proizvodnja za snabdevanje dve prodavnice. Asocijacija 'Frutlend', koja od pre mesec i po dana okuplja osam udruženja voćara iz raznih krajeva Srbije, već je pokazala dobre rezultate. Nakon zajedničkog nastupa na sajmu u Moskvi usledili su pregovori, a sada je potpisan i veoma važan ugovor za izvoz jabuke, pre svega sorte ajdared, koja je kod nas najzastupljenija. U odnosu na pre dve godine, ovo je značajan pomak u udruživanju - kaže Blagojević za 'Blic', dodajući da je za još ozbiljniji nastup na svetskom tržištu, pre svega u zemlje Evropske unije, potrebno povećati proizvodnju. To znači primenu savremenih tehnologija, kao i podizanje zasada sa novim sortama, koje su traženije i skuplje na svetskom tržištu.
- Sve to zahteva kapital, koji naši voćari pojedinačno nemaju - kaže Blagojević, naglašavajući da se odnos države prema proizvođačima donekle menja, pre svega u vidu sufinansiranja sadnog materijala, ali i pomoći u izgradnji većeg broja hladnjača sa kontrolisanom (ULO) atmosferom, koja će voćarima značiti prodaju svojih proizvoda po najpovoljnijoj ceni.
- Potrebno je još ulaganja u protivgradne mreže u sisteme za navodnjavanje. Bez protivgradnih mreža svaka proizvodnja je kockanje, što je u Evropi nezamislivo. Ali za to je potreban veći kapital, pa očekujemo pomoć od države - kaže Blagojević.
Periša Paunović, voćar iz sela Viljuša, u čijem voćnjaku na pet hektara zemlje preovladava jabuka, zadovoljan je ovogodišnjim rodom, ali i najavljenim otkupom.
- Dolazili su nam i ranije kupci iz Rusije, ali su tražili količine koje mi nismo imali. Udruživanjem i obezbeđenim plasmanom skinuli smo veliku brigu. Moramo menjati i svoj odnos prema kupcu, naučiti da mu ne ne podvaljujemo, jer tako možemo izgubiti dugoročne poslove - kaže Paunović.
Vesna Trtović
