Izvor: Blic, 20.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusi razgrabili kajsiju i šljivu
ČAČAK - Voćari Moravičkog okruga za sada su više nego zadovoljni prinosima, otkupom i cenama sezonskog voća, koje će najvećim delom završiti na tržištu istočne i zapadne Evrope. Pravi procvat doživeo je izvoz voća na ogromno rusko tržište, gde je pre svega otišao najveći deo ovogodišnjeg roda kajsije i sada aktuelnih ranih sorti šljive - „čačanske rane" i „čačanske lepotice". Veliki ugovori sa kupcima iz Rusije postignuti su i za izvoz jabuke.
Stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ističu da su ovogodišnji prinosi i kvalitet voća još bolji nego prošle godine, ali da posebno raduje znatno organizovaniji otkup i bolje otkupna cene voća. I otkupljivači i stručnjaci kažu da je trenutno mnogo veća potražnja šljive, ali i drugog voća nego što Srbija može da proizvede.
Radojica Sretenović iz čačanske Privredne komore kaže da se još ne zna tačna količina voća koja je otišla za inostrano tržište, ali naglašava da će sigurno izvoz biti veći u odnosu na prošlu godinu.
- Gotovo sve je otišlo - trešnja, kajsija, sada i šljiva, a i veliki deo roda višnje. Prošle godine iz Moravičkog okruga, samo za jednog od najvećih kupaca iz Rusije, otišle su velike količine jabuke u vrednosti od 1,6 miliona evra. Procenjuje se da će, ako se rod održi, ove godine biti još bolji izvoz jabuke - kaže Sretenović.
Predrag Radovanović, vlasnik i direktor preduzeća „Superpak" iz Miokovaca kod Čačka, i ove godine izvozi šljivu sa srpskom etiketom na francusko tržište, ali kaže da će znatno veće količine otići u Rusiju.
- Kvalitet šljive ove godine je odličan i za poznatog kupca u Francuskoj odlazi više od 100 tona sveže „čačanske lepotice", a za Rusiju najmanje 700 tona, gde je već otišla sva kajsija - oko 140 tona. Imamo ugovore i za izvoz „stenleja", a za kasnije i jabuke - kaže Radovanović koji od voćara iz Arilja, Čačka, Kraljeva i drugih opština otkupljuje šljivu branicu (obavezno sa peteljkom) za 30 dinara po kilogramu.
Dr Rade Miletić, viši naučni savetnik u čačanskom Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo, kaže da su se domaći voćari i otkupljivači najzad organizovali, a da su tome pre svega doprineli zahtevi kupaca iz Rusije.
- Poslednjih 10-15 godina nisu bile ovako povoljne cene za šljivu, koja je dobro rodila i prinosi se kreću i do 110 kilograma po stablu u najvitalnijim zasadima. Ogromno i otvoreno rusko tržište najzad je doprinelo da se naši proizvođači i otkupljivači bolje organizuju. Voćari su zadovoljni prinosima i kvalitetom, a i disciplinovaniji su, tako da poštuju stroge zahteve kupaca. Tako konzumna šljiva mora biti 70 odsto zrela i isključivo sa peteljkom i, koliko sam mogao da vidim, na terenu to se uglavnom poštuje - rekao je dr Miletić.
Više od 100 tona kajsije iz Čačka i okoline već je otišlo u Moskvu i Sankt Peterburg, uglavnom po ceni od 80 evrocenti po kilogramu. „Čačanska rana" otkupljivana je za 40-45 dinara, a „čačanska lepotica", čija je berba u toku, od 18 do 33 dinara. Jedino proizvođači kupine nisu zadovoljni ponuđenom otkupnom cenom od 45 do 50 dinara, što je upola manje u odnosu na cenu maline i cenu koju je kupina imala prošle godine. Mnogi ipak smatraju i nadaju se da će kupina uskoro imati bolju cenu.
Udruženje voćara čačanskog kraja i Institut za voćarstvo i vinogradarstvo otvoriće krajem avgusta u Donjoj Trepči prvu ULO hladnjaču, kapaciteta 1.200 tona voća. Osim dela za skladištenje voća, pre svega jabuke koja je posle šljive najzastupljenija u čačanskom kraju, u objektu je planiran centar za klasiranje i pakovanje voća po evropskim standardima i principima, a voćari se nadaju da će ovim postići još povoljnije cene.
Vrućina umanjuje prinose
Ako se nastavi tendencija visokih temperatura, može doći do prebrzog zrenja voća, kao i smanjenja očekivanih prinosa kasnijih sorti šljive, jabuke i kruške, zbog čega se voćarima savetuju kontrolisana primena agrotehničkih mera.
- Tamo gde je to moguće, treba što više zalivati voćnjake, a da bi se sprečilo isparavanje vlage neophodno je i zatravnjivanje između redova, naravno uz redovnu kosidbu - savetuje dr Rade Miletić.
Izvoz svežeg, a ne prerađenog voća
Srpsko voće se, nažalost, još uvek najvećim delom voće izvozi u svežem, a znatno manje u prerađenom stanju, što bi uvećalo prihode od izvoza. Problem je, ističu mnogi voćari, i nedostatak kvalitetne i ujednačene ambalaže, što je takođe jedan od zahteva inostranih kupaca.
