Izvor: B92, 04.Sep.2014, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Rusi nemaju tajnu bazu u Nišu"
Vojnopolitički analitičar Aleksandar Radić ocenio da Centar za vanredne situacije u Nišu ne predstavlja pokušaj "tajnog instaliranja ruske vojne baze" u Srbiji
"Centar u Nišu je isključivo namenjen potrebama Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne situacije. Nije to nikakav tajni pokušaj instaliranja vojne baze, ali u Srbiji ima snažnih grupa koje stvaraju paranoične situacije i zbunjuju strance netačnim informacijama", rekao je Radić >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za agenciju Beta.
On je ocenio da, u hipotetičkom slučaju direktnog ruskog vojnog prisustva u Srbiji, Centar u Nišu ne bi predstavljao ni olakšicu ni otežavajuću okolnost.
"Postoje druge tačke ako bi se zamislio takav fantastičan politički scenario direktnog ruskog vojnog prisustva u Srbiji. Toj svrsi može da posluži bilo koja vojna infrastruktura, a ne baš Niš", kazao je Radić.
Po njegovim rečima, ruski avioni i helikopteri nisu stalno u Nišu, već doleću u skladu s potrebama.
"Avioni IL-76, amfibije 'Berijev' i helikopteri KA-32, dolaze u Niš u slučaju potrebe njihovog angažovanja u vanrednim situacijama. Tamo je stalno bazirano skladište materijalno-tehničkih sredstava koje Rusima omogućava lakše održavanje letelica koje angažuju na gašenju požara širom Mediterana - od Portugalije do Turske", kazao je Radić.
Komentarišući najave rasta pritiska EU na Srbiju da pooštri stav prema Rusiji, Radić predviđa kulminaciju pritisaka krajem septembra i početkom oktobra, kada u Srbiji treba da bude zajednička srpsko-ruska vojna vežba.
"Vlada Srbije je u raskoraku između onoga što želi kao strateško opredeljenje - a to je ulazak u EU, i želje da održi dobre odnose sa Moskvom. S obzirom da će se rat u Ukrajini nastaviti, kulminacija pritisaka na Srbiju nastupiće krajem septembra, kada će Vojska Srbije održati vojnu vežbu sa ruskim padobrancima", rekao je Radić.
Po njegovim rečima, ta vežba će, kao medijski eksponirana, poslužiti kao povod za još snažnije pritiske na vlast u Beogradu.
"Ulazimo u period sve većih pritisaka na Srbiju, čak i u onim segmentima u kojima zapadne zemlje imaju korektnu saradnju sa Moskvom. To je sasvim razumljiv odnos Zapada prema zemlji kandidatu za ulazak u EU, jer se od takvih država često traži da urade i više o nekim pitanjima, od samih članica EU", izjavio je Radić.
Kako navodi Tanjug, prema pisanju medija, SAD i EU sugerišu da se srpsko-ruski centar za vanredne situacije u Nišu zatvori.
Profesor beogradskog Fakulteta za bezbednost Milan Mijalkovski ističe da su se i pre čuli slični zahtevi, iako je jasno da centar u Nišu nije vojna baza, i ocenjuje da, ukoliko su navodi medija tačni, SAD i EU nastoje da spreče bilo kakvo "pojavljivanje" Rusije u regionu.
"Generalno posmatrano, SAD i EU, a pre svega SAD, već godinama na Balkanu imaju apsolutni i potpuni uticaj na sve zemlje, a taj uticaj je toliko veliki da se svako pominjenje Rusije shvata kao 'infiltracija' i 'dočekuje na nož'", rekao je Mijalkovski Tanjugu.
On sadašnju situaciju sa ukrajinskom krizom uporedjuje sa atmosferom iz doba "hladnog rata", te smatra da će sukobi izmedju SAD, EU i Rusije biti još izraženiji, a pritisci na Srbiju veći.
"Srbija će u tom pogledu biti izložena odredjenim pritiscima i porukama s obe strane, sa kojima se za sada naše rukovodstvo veoma uspešno nosi", rekao je Mijalkovski.
Srpsko-ruski humanitarni centar u Niu namenjen je brzom reagovanju u slučaju poara, poplava i zemljotresa, a zvanično je počeo sa radom pocetkom 2012.
Početkom 2009. godine, američka Globalna agencija za strateške analize (STRATFOR) objavila je istraživanje po kome bi centar u Nišu mogao biti prvi logistički centar sa potencijalnom vojnom upotrebom izvan teritorije bivšeg Sovjetskog saveza.
Za razliku od Rusije, koja nije vojno prisutna u regionu, najpoznatija NATO baza na ovom području je baza "Bondstil" na Kosovu, koja je u operativnoj upotrebi od 2000. godine.
Po objavljenim podacima iz 2013. godine, Rusija je imala 25 vojnih baza u inostranstvu a SAD - tridesetak puta više.
Uz baze i aerodrome u regionu - Italiji, Rumuniji i Bugarskoj...- prisustvo NATO je mnogo izraženije i u drugi delovima sveta, ali i Rusija planira da ojača kapacitete u tom segmentu.
Rusija planira da proširi stalno vojno prisustvo izvan svojih granica otvarajući vojne baze u nekim stranim zemljama, izjavio je u februaru ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
On je naveo da se na listi tih zemalja nalaze Vijetnam, Kuba, Venecuela, Nikaragva, Sejšeli, Singapur i još nekoliko država, prenela je ruska agencija RIA Novosti.
Moskva trenutno ima samo jednu pomorsku bazu izvan bivšeg Sovjetskog Saveza, i to u Tartusu u Siriji, ali je sudbina ove baze neizvesna zbog gradjanskog rata, koji i dalje traje u toj zemlji, navodi ruska agencija.
Ukrajinska kriza, koja je počela u aprilu ove godine dovela je i do pooštrenih odnosa Rusije i NATO, čiji zvaničnici na samitu u Velsu razgovaraju o formiranju udarne jedinice za brzo reagovanje i izgradnju vojnih baza na istočnim obodima NATO.
Nema tajne ruske vojne baze u Nišu
Izvor: Akter, 04.Sep.2014
Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić ocenio je u četvrtak da Centar za vanredne situacije u Nišu ne predstavlja pokušaj "tajnog instaliranja ruske vojne baze" u Srbiji.."Centar u Nišu je isključivo namenjen potrebama Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i ruskog Ministarstva za vanredne...
