Izvor: Blic, 13.Jan.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruševine kao atrakcija
Ako je verovati javno publikovanim podacima, zbog ruševina zaostalih posle bombardovanja Tom Hal, čovek koji piše za čuveni svetski turistički vodič „Lonli planet”, uvrstio je Srbiju u 20 najzanimljivijih lokacija u svetu i ta je preporuka privukla oko 25.000 stranih turista. Jeste možda sve to pomalo morbidno i sarkastično, ali je ipak bolje da smo uzeli neki novac strancima, nego da nismo. Uostalom, osim što služi kao upozorenje i kao podsticaj za nezaborav, gledanje giljotine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ili obilazak Bastilje, nekadašnji zatvor Alkatraz ili dvorac Majerling poznat po samoubistvu zaljubljenog princa i njegove dragane, pa poseta nekadašnjim zloglasnim logorima iz vremena fašizma, odavno su turističke destinacije i atrakcije. Sve to, prosto, donosi novac a novac, poznato je, okreće svet. Zašto bi onda naše ruševine bile izuzetak, ma kako se nama taj turizam činio nekrofiličarskim.
Sve dok ima ruševina, neka bude i turista jer je bolja nekakva nego nikakva korist od tih gomila betona i iskidane armature. Beograd je i inače najposećenija turistička destinacija u Srbiji. U prestonicu dolazi 82 odsto stranih turista. Idu i u Novi Sad, kako pokazuju istraživanja „Egzita” (najposećenijeg događaja i turističke atrakcije u Srbiji, drugi je Sabor trubača u Guči). Srbija nudi i Zlatibor, Kopaonik, Divčibare, pa banje, Vrnjačku, Soko, Koviljaču, Kanjižu, seoski turizam, salaše, reke, zdravu hranu, kajmak, proju i rakiju... Nudi i ljubazne domaćine, ali neretko i mrzovoljne kelnere, loše smeštajne kapacitete koje stranci teško razumeju, nudi usluge i puteve koji su daleko od evropskih standarda.
Ukupan prihod od turizma u godini koja je tek minula je oko 740 miliona evra, što je nekoliko puta manje nego što inkasira sam grad Prag. Naši susedi Hrvati, preskočili su sedam milijardi evra, Mađari od zdravstvenog turizma uzmu koliko mi ukupno" Dobro, Hrvatska je mediteranska zemlja i možda poređenje nije adekvatno. Ali, Austrija, Slovačka, Švajcarska nisu, a samo od zimskog turizma zarade mnogo, mnogo više nego mi od svega što nudimo i imamo u turizmu.
Nema sumnje, mnogo posla za državu i sve koji se bave tim poslom tek predstoji, ma kako to zvučalo kao fraza. Valjda je zato država obećala da će u turizam do 2015. godine uložiti blizu milijarde evra. Jedan od najvažnijih projekata, zvanično je najavljeno, trebalo bi da bude gradnja veštačkog jezera na Kopaoniku. Ipak, osim na jezero, projekat „Babin zub” i slične, nešto od tih para moglo bi da ode i na higijenu, jer osim što se plaše naših loših puteva, stranci su kao naš veliki minus naveli i prljave toalete. Činjenicu da većina Srba, kako je to duhovito primetio jedan ovdašnji novinar poznavalac turizma, govori samo četiri jezika (srpski, hrvatski, bošnjački, crnogorski), morali bi da shvatimo samo kao ironiju i pošaljemo turističke poslenike na kurseve engleskog.
Srbija ima šta da pokaže svetu, samo još da se oni čiji je to posao bolje organizuju i u praksi pokažu da ne može svaka rupa od hotela imati tri zvezdice, da nema profita u turizmu od netaknute prirode i čistog vazduha. Od oko 900 licenciranih vodiča, radi njih nešto preko dve stotine, a ostalo su rođaci i slična bratija koju agencije angažuju i to uglavnom u nekoj sivoj zoni. Gubimo ugled i novac, a tipujemo uz poljoprivredu na turizam kao jednu od glavnih razvojnih grana ekonomije nam nacionalne. Neke projekcije kažu da bi u dogledno vreme mogli inkasirati i dve milijarde evra godišnje od turizma. Država ima obavezu da stvori okvir, odredi pravila igre i zaštiti nacionalni resurs od javašluka. Kad se to dogodi, biće i turista i para.
