Izvor: Blic, 16.Jul.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rus razvio srpsku zastavu na Južnom polu
KRAGUJEVAC - Zahvaljujući Mihailu Bočkarevu, ruskom biznismenu iz Herceg Novog, srpska i crnogorska zastava po prvi put u istoriji dve zemlje zavijorile su se na Južnom polu. Četrdesetogodišnji avanturista iz Rusije, koji je pre dve decenije našao svoje parče zemlje na Crnogorskom primorju i koji ima srpsko državljanstvo, odneo je obe zastave na trenutno resursima najbogatije mesto na Zemljinoj kugli, sa opravdanjem da taj gest predstavlja nadu da će bivše članice nekadašnje države >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u budućnosti sarađivati kad već nisu mogle zajedno.
Mihail na samom početku precizira da su zastave razvijene na nekoliko ruskih istraživačkih stanica, na južnom kontinentu, a ne na krajnjoj tački, do koje ima još 70.000 kilometara. Na putovanje sa ruskim ledolomcem „Akademik Fjodorov" iz Sankt Peterbugra, ovaj hirdometeorolog ukrcao se početkom marta. U društvu iskusnih momaka, naviklih na polarne ekspedicije, Mihail je bio jedini turista.
- Ledolomac je kao grad-brod, sa dvesta članova posade i koji na sebi nosi nekoliko helikoptera, aviona, gorivo, hranu i drugu robu za pola godine života na polarnim stanicama. Ogromno plovilo, čiji jedan dan na moru košta 100.000 evra, često je ličio na slamku kojom se cikloni poigravaju. Svaki dan je stresan i svaki dan je kritičan. Ali pribrana i bodra posada naučila me je da je panika jedni putnik koga nikada ne vode sa sobom - kaže za „Blic" Mihail Bočkarev.
Za Mihaila je putovanje na Južni pol bio najbolji mogući trening volje, vere i duha, jer trebalo je pronaći svoje mesto među iskusnim vukovima ledenog carstva, pobediti strah i na kraju samog sebe. S namerom da prikupi materijal za buduću knjigu i izložbu fotografija o najbogatijem kontinentu na Zemlji, Mihail je zapravo jednim potezom pogodio dve mete. Osvojio je jednu od najudaljenijih tačaka planete i upisao se u istoriju kao prvi čovek koji je podigao srpsku i crnogorsku zastavu na Antarktiku.
- Imam srpsko državljanstvo, živim i radim u Crnoj Gori. Ova dva naroda nekada su živela u jednoj državi i onda su se razišla. Ovo je moj gest i način da pokažem da bi možda mogli u budućnosti da sarađuju, jer za mene ne postoje državne granice, već samo one u glavi - kaže Mihail, objašnjavajući zbog čega je odlučio da u svoj unapred ograničen prtljag koji može da ponese, stavi baš znamenja ove dve države.
Na Južnom polu Mihaila su čekale situacije koje su dobroj većini stanovnika planete potpuna nepoznanica. Jaki vetrovi i temperatura od minus 40 stepeni bili su očekivani. Zato su na njega, valjda, najveći utisak ostavili predeli Južne Afrike, koje je posetio u povratku sa ekspedicije.
- Ali na Južnom polu postoje oaze gde čovek može da se skine u majicu kratkih rukava i dopusti sebi da uživa u toploti. Ispod santi leda dugačkih i po stotinu kilometara kriju se riznice urana, nafte, gasa, zlata i srebra" Gromade leda kreću se brzinom od jednog metra u sekundi i zato i najmanja greška u upravljanju brodom može da bude fatalna. Brod su pratile ogromna jata ptica i kitova, a na kontinentu su nas dočekali morski lavovi i ogromne grupacije pingvina - kaže ovaj avanturista pred kojim je još jedno putovanje.
U oktobru Mihail opet pakuje kofere i sa istom ekspedicijom ponovo putuje na Južni pol. Ovoga puta stići će sa druge strane, preko Čilea i Argentine, putanjom koja je, kako kaže, daleko pitomija od prethodne.
Ne robuje poslu
- Na ovakvom putovanju čovek puno razmišlja o sebi i objektivno sagleda svoj život. Shvatio sam da puno toga treba menjati i u prvom redu ukinuti robovanje poslu, odnosno da kao privatni preduzetnik ne moram sve sam da radim. S druge strane, broj poslovnih ideja koje se rode u takvim okolnostima gotovo je neverovatan - kaže Mihail.
Fosil palminog lista
Na Južnom polu naučnici mere oblačnost, debljinu snega i leda, sakupljaju uzorke rudnog blaga, a kako je Mihail saznao, dešava se i da u kamenu pronađu fosilizovan palmin list.
Prema Međunarodnom antarktičkom sporazumu, svaka država ima pravo da formira svoj naučni program i postavi stanicu na Južnom polu. Da li će to uraditi zavisi od toga kakva je njena geopolitika. Rusija je još od 1956. godine na ovom kontinentu. Svoje naučne stanice imaju Amerika, Australija, Kanada, Argentina, Čile, Norveška, ali i Ukrajina, Belorusija, Urugvaj.
