Izvor: Politika, 16.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rupel: Imam veru, nemam rešenje
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 16. juna – „Rizično je reći da ćemo oživeti ugovor”, rekao je danas slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel. „Imamo problem, mada mislim da treba očuvati veru u duh EU i njen nastavak”, dodao je on, uz priznanje „ja nemam rešenje”. Rupel je uoči susreta sa kolegama iz EU rekao da „misli” da događaj u Irskoj nema veze sa procesom proširenja EU, jer je taj „pokrenut >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << saglasno, pa nema potrebe da to dvoje (Lisabon i proširenje) sad povezujemo”.
Njegov stav se razlikuje od stava brojnih drugih lidera EU koji su uoči irskog referenduma tvrdili da je „Lisabonski ugovor ključan za dalje širenje Unije”.
Rupel danas nije želeo da toliko govori o proširenju EU, koliko o „EU kao potrebi zbog njeneglobalne uloge”, odnosno „zbog energetske sigurnosti i svih mogućih izazova koji vrebaju za horizontom”.
Francuski ambasador pri EU Pjer Selal je, tik uoči obelodanjivanja rezultatareferenduma u Irskoj, u petak predstavio u Briselu četiri glavna prioriteta francuskog predsedavanja EU, a to su: imigranti, klimatske promene, te odbrambena i poljoprivredna politika.
Francusko predsedavanje će posebno obeležiti tri stvari, rekao je on, a to su izbori za Evropski parlament 2009, oblikovanje nove Evropske komisije, planiranje sprovođenja Lisabonskog ugovora 1. januara 2009, te nesigurnost zbog skakanja cena hrane i goriva.
Selal nije ni pomenuo zapadni Balkan, „jednu od pet crvenih niti slovenačkog predsedništva” („Delo”), a na pitanje o šansama Hrvatske da brzo uđe u EU izbegao je, kaže, ništa više izuzev da Francuska „ciljeve proširenja” želi da ostvari „posebno energično”.
„Naša glavna četiri prioriteta neće se izmeniti bez obzira na ishod (irskog) referenduma”, dodao je Selal. Predstavnik instituta Centar za evropsku politiku, koji je pripremio predstavljanje francuskih prioriteta u Briselu, dodao je da su ti prioriteti ujedno Plan B francuskog predsedništva u slučaju da Irci ponovo kažu „ne” EU, čime je priznao da Francuska nema rezervni plan za „Lisabon”.
Iako Lisabonski ugovor predstavlja verziju ustavne povelje EU skromnijih ambicija od prethodnih, slovenački mediji prenose da „Sarkoziju u ulozi dežurnog vatrogasca sad ne preostaje ništa drugo nego da odmah putuje u Češku, koja će EU voditi početkom 2009”, ali će danas umesto o „kadrovskim pitanjima”, koja će biti aktuelna tokom francuskog predsedavanja, morati sa domaćinima u Pragu da traži put „iz neprilike koju su zakuvali Irci”.
„Da ironija bude veća, upravo je Češka jedina članica EU koja može da zaustavi postupak ratifikacije; ne toliko zbog predsednika države Vaclava Klausa, poznatog evroskeptika, koji je već kazao da je ’ovo kraj Lisabona’, već zbog stava praškog senata, jer je predsednik Gornjeg doma češkog parlamenta Premil Sobotka, koji je ujedno član Liberalne stranke premijera Mireka Topolaneka, potvrdio da je ratifikacija Lisabonskog ugovora ’de fakto okončana’, jer su ’pravila igre jasna – ako jedna članica (EU) odbaci ugovor, proces se zaustavlja”, pišu slovenački dnevnici.
Topolanek je zabio još jedan ekser u kovčeg Lisabonskog ugovora rečima da se ne treba zavaravati da će „odbacivanje u Irskoj imati manje posledice od prethodnih primera u Francuskoj i Holandiji”.
-----------------------------------------------------------
Da li odlučuje politička elita ili građani
Briselu je potrebna zajednica sa jačom socijalnom notom koja bi rešavala svakodnevne muke žitelja, kaže premijer Fransoa Fion
Francuski predsednik Nikolas Sarkozi priznaje da će mu „irsko ne" otežati posao tokom predsedavanja EU u drugoj polovini 2008, ali traži nastavak ratifikacija u preostalim državama - kako Evropa ne bi pala u još dublju krizu „posle (irskog) incidenta", piše ljubljansko „Delo" u uvodniku pod naslovom „Hladan tuš sa irskog ostrva".
„Ako u Irskoj odbace (lisabonski) ugovor, njega više nema", citira „Delo" reči predsednika vlade Fransoa Fiona, uz opasku da se radni narod Irske „usprotivio ugovoru", što je „znak da (EU) treba zajednicu sa jačom socijalnom notom koja bi rešavala svakodnevne muke žitelja, recimo porast troškova hrane i goriva".
List dodaje da Irce „nije moguće okriviti za evroegoizam", jer su sa „zelenog ostrva Briselu poručili samo ono što bi moglo da mu poruči i ostalih 500 miliona Evropljana kada bi ih neko, naravno, pitao za mišljenje". Slovenački dnevnik vidi problem u činjenici da su „integracioni procesi u Uniji sve manje dorečeni i sve više žrtva 'različitih brzina' te čudnih 'koncentričnih krugova'; niko se ne trudi da ljudima objasni promene a otuđenost briselskih institucija, i s njom nepoverenje u 'evrobirokratiju', povećavaju se, umesto da se brišu".
Nije pitanje, dodaje list, „zašto smo dozvolili da EU u tako važnim promenama kakve donosi Lisabonski ugovor, postane talac jednog procenta stanovništva, već zašto je 99 odsto drugih Evropljana dozvolilo da su tako ključne promene išle mimo njih tako što su ih političke elite, u strahu pred biračima i njihovim 'nerazumevanjem evropskih vizija', glatko ratifikovale u parlamentima; u nekima čak tako brzo, da nisu uspeli ni da prevedu Lisabonski ugovor".
-----------------------------------------------------------
Petering: Proširenje EU je pod znakom pitanja
Predsednik Evropskog parlamenta Hans-Gert Petering ocenio je u Berlinu da je irsko „ne" gurnulo EU u krizu koja onemogućava dalje proširenje Unije „izuzev možda u slučaju Hrvatske".
„Ako Lisabonski ugovor ne postane punovažan, neće biti moguća nova proširenja - jedini izuzetak je možda Hrvatska", rekao je Petering za „Bild". Hrvatski predsednik Stipe Mesić je u petak izrazio nezadovoljstvo nad onim što se desilo u Irskoj, rečima da „sad kada su iskoristili pristupne i strukturne fondove, kada su se fantastično razvili - iznenađen sam da tu staje njihova solidarnost".
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 17/06/2008]
.jpg)
