Izvor: Southeast European Times, 20.Jun.2011, 23:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rumuniji nedostaje javna debata o jednakosti polova

Posmatrači kažu da koncept ravnopravnosti polova ostaje samo na papiru.

20/06/2011

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta – 20.6.2011.

Uprkos tome što je članica EU od januara 2007. godine, Rumunija se našla na 67. mestu među 134 zemlje u Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o razlikama između polova u svetu za 2010. godinu.

Ta pozicija predstavlja poboljšanje za tri mesta u odnosu na prošlu godinu, ali pokazuje samo neznatan >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << suštinski napredak. U regionu je Rumunija samo ispred Moldavije i članice EU Bugarske u pogledu jednakosti polova.

Loš plasman Rumunije nije iznenadio one koji pomno prate nastojanja zemlje na polju jednakosti polova i koji kritikuju nezainteresovanost vlasti za to pitanje.

„Koncept jednakih mogućnosti je praktično nepoznat na javnom dnevnom redu“, izjavila je za SETimes Lilijana Pagu iz Udruženja žena Rumunije i koordinatorka ženskih nevladinih organizacija u zemlji.

„To pitanje se čak ne pojavljuje ni tokom izbornih kampanja, što puno govori o tome kako političari predstavljaju žene -- žene ne postoje kao ciljani birači“, rekla je Pagu.

U planu regionalnog razvoja zapadnog regiona Rumunije za period 2007-2013, koji je finansirala EU, navodi se da civilno društvo već dugo upozorava na nejednakost polova.

„Vlasti su pristupile tom pitanju samo tokom pregovora pre ulaska u EU“, navodi se u izveštaju.

Takođe se objašnjava da, iako rumunski zakoni garantuju jednako učešće u ekonomskom i društvenom životu zemlje, profesionalna segregacija žena i dalje postoji i dokazana je samim postojanjem obrazaca profesija vezanih za polove, pa samim tim i razlikama u prihodima između muškaraca i žena.

Vlada je prošle godine ukinula Nacionalnu agenciju za jednake mogućnosti muškaraca i žena (ANES), koja je osnovana 2005. godine u trenutku pregovora sa EU o pridruživanju. Pre zatvaranja 15 eksperata ANES-a uspelo je da pokrene nacionalnu strategiju za implementaciju jednakih mogućnosti za period 2010-2012.

Oko 20 nevladinih organizacija protestovalo je zbog vladine odluke o zatvaranju ANES-a, postavljajući pitanje efikasnosti nacionalne strategije u postojećim okolnostima.

Pagu je, međutim, objasnila da situacija ne obećava ni kada postoji zakon koji se odnosi na neravnopravnost polova. „Žene propuštaju prilike zato što su slabo informisane o svojim pravima“, rekla je ona. „Nevladine organizacije koje ih predstavljaju ignorisane su u procesu društvenog dijaloga, a njihova nastojanja da promene mentalitet su marginalizovana.“

Postoji mnogo razloga za to. Neki veruju da nedostatak autentičnog demokratskog okvira -- pre svega unutar političkih stranaka i sindikata -- ne pruža prostor za debatu i afirmiše hijerarhiju vrednosti u kojoj se žene tretiraju kao nebitne.

Drugi smatraju da su tradicionalni običaji -- i uticaj pravoslavne crkve -- glavni krivci. Neki opet kažu da teški socijalno-ekonomski uslovi sa kojima se društvo suočava omogućavaju kontekst sa neravnopravnošću žena u pozadini.

Aleksandra, liderka tima u multinacionalnoj kompaniji, koja je želela da ostane anonimna, objasnila je da se sve svodi na mentalitet koji dolazi od vaspitanja.

„Puno godina sam radila u državnoj agenciji. Prelazak u multinacionalnu kompaniju bio je kao izlazak iz mraka na svetlost, zato što sam toliko bila zaplašena kolegama ženomrscima koje sam ranije trpela. Muškarci tamo jednostavno nisu želeli ili nisu bili spremni da vide ženu ravnopravnu sa njima ili, još gore, da im žena bude rukovodilac. I to dolazi od njihovog kućnog vaspitanja“, rekla je ona za SETimes.

Žene poput Aleksandre, kao i nevladine organizacije, nastavljaju da napreduju u svojoj borbi protiv jakih stereotipa, u kojima su prikazane kao pogrešni uzori.

„Kao lider civilnog društva govorim protiv svih tih nevrednosti koje moraju da budu srušene da bi žene postale ravnopravni građani. Takođe dižem glas protiv nasilja u porodici i javnog nasilja koje okružuje taj socijalni fenomen, kako bi se odustalo od ideje da žene mogu da budu puka roba“, rekla je Pagu.

Nastavak na Southeast European Times...