Izvor: RTS, 14.Mar.2009, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunija traži spas od MMF-a
Predstavnici MMF-a u Bukureštu pregovaraju sa rumunskom vladom o dvadeset milijardi evra pozajmice. Rumunija mora da steže kaiš inače joj nema spasa, poručuje šef države. Sporazum sa MMF-om je uslov da zemlja dobije i pozajmicu od Evropske komisije.
Predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda u Bukureštu pregovaraju sa rumunskom vladom. Rumunija je treća članica Evropske unije koja od MMF-a traži zajam, jer vlada kaže da nema drugog načina da se izbori sa svetskom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ekonomskom krizom.
Rumunija mora da steže kaiš, poručuje šef države sunarodnicima, inače joj nema spasa. Spas vidi u pozajmici od Međunarodnog monetarnog fonda i pregovra se o dvadeset milijardi evra.
"Imamo deficit tekućih plaćanja i zadužen privatni sektor. Ove godine na naplatu dospeva 24 milijarde evra. Zajam bi bio pojas za spasavanje koji bi nas učinio otpornijim na krizu", kaže predsednik Rumunije Trajan Basesku.
Rumunima nije jasno kako to da su sada svi pokazatelji toliko loši. Donedavno je ekonomija najbrže napredovala od svih zemalja Evropske unije. U prvoj polovini prošle godine stopa rasta bila je devet odsto, a stranci su ulagali milijarde evra.
Odgovor je, međutim, da su se u isto vreme mnogo zadužili. To je glavni razlog što je nacionalna valuta lej od početka godine izgubila gotovo petinu vrednosti.
Proizvodnja opada, pa će se samo u Bukureštu ove godine ugasiti 50.000 preduzeća od postojećih 120.000.
Mađarska i Letonija već su se zadužile kod te međunarodne finansijske institucije. Evropska banka za obnovu i razvoj procenjuje da kriza najteže pogađa zemlje istočne Evrope, jer su jako zavisne od stranih pozajmica. Sporazum sa MMF-om je uslov da Rumunija dobije i pozajmicu od Evropske komisije.
Kriza kao uteha za Rumune
Savet stiže i od Britanaca koji pripremaju Samit na kojem dvadeset zemalja treba da usaglasi mere protiv krize.
"Moramo da podstaknemo tražnju kroz monetarno labavljenje, fiskalne stimulativne planove i obnovu bankarskog kredirtiranja. Uporedo moramo da reformišemo MMF i Svetsku banku kako bi postali odgovorniji i uspešnije intervenisali pre nego se kriza ukoreni", smatra britanski ministar finansija Alister Darling.
Ako je za utehu Rumunima, i najmoćnijoj evropskoj ekonomiji preti naveći pad od Drugog svetskog rata.
Nemačka, naime, ove godine prognozira bruto domaći proizvod manji za gotovo 4 odsto, a već je prošle godine morala da se pomiri sa tim da ju je Kina pretekla po privrednoj moći i spustila je na četvrto mesto među svetskim ekonomijama.
Kinezi su, inače, optimisti i očekuju da se svet ekonomski oporavi iduće godine, ali su im oči uprte u Ameriku gde su uložili značajan deo deviznih rezervi, poručuju sa zasedanja Svekineskog narodnog kongresa.
"Američka administracija je uvela nove mere i mi čekamo da vidimo kako će delovati. Naravno, zabrinuti smo za bezbednost naših sredstava i molimo Ameriku da poštuje reč, ostane nacija od poverenja i obezbedi da naša sredstva budu sigurna", kaže kineski premijer Ven Đabao.
Kina je vlasnik oko 700 milijardi dolara američkih hartija od vrednosti i mnogi bi da se taj novac povuče i iskoristi za oživljavanje usporenog domaćeg ekonomskog rasta. To bi, međutim, u Americi smanjilo tražnju za kineskim proizvodima, a od izvoza na američko tržište ekonomiji Kine mnogo toga zavisi.
Ali dok svi kukaju što im prozvode malo ko kupuje, proizvođači čokolade trljaju ruke. Prodaje se 80 odsto čokolade više nego ranije. Verovatno zato što njeno konzumiranje izaziva rast hormona sreće u ljudskom organizmu, pa s čokoladom i kriza izgleda lakša!
