Izvor: RTS, 12.Avg.2009, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunija traži izlaz iz krize
Vlasti u Bukureštu i MMF dogovorili mere koje Rumunija treba da preduzme kako bi se poboljšalo ekonomsko stanje u zemlji. MMF traži da se smanje izdvajanja za plate u javnom sektoru.
Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda sa vlastima u Bukureštu dogovorile su mere koje Rumunija treba da preduzme kako bi se poboljšalo ekonomsko stanje u zemlji.
Stručnjaci MMF-a traže da se smanje izdvajanja za plate u javnom sektoru, ali poriču da su tražili otpuštanje 150.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << zaposlenih.
Sagledavši stanje rumunske ekonomije, prognoziraju da će se ona, ove godine, smanjiti bar osam odsto.
"U martu smo prognozirali pad bruto domaćeg proizvoda od 4,1 odsto, ali verujemo da će biti između osam i osam i po odsto. Ne želimo da pogoršamo ekonomsku situaciju pooštravanjem fiskalne politike", rekao je šef delegacije MMF-a Džefri Frenks.
Dve sedmice, stručnjaci MMF-a proveravali su koliko su vlasti u Bukureštu odmakle u ispunjavanju uslova da bi pozajmljeni novac nastavio da kaplje.
MMF je Rumuniji odobrio 20 milijardi evra, prva tranša od pet milijardi povučena je u maju, a o drugoj se odlučuje u septembru.
Analitičari ocenjuju da bi njeno uskraćivanje imalo katastrofalne posledice po rumunsku ekonomiju.
Stručnjaci iz Vašingtona preporučuju da se izdvajanja za plate u javnom sektoru, koji zapošljava trećinu radne snage, smanje na šest odsto bruto domaćeg proizvoda u narednih tri do pet godina.
Prvi su smanjenje i kašnjenje plate osetili policajci, pa se nekoliko stotina njih bunilo u Bukureštu i drugim gradovima. MMF prihvata da manjak u budžetu bude veći nego što su predvideli u martu. Udvostručio je prognozu negativnog ekonomskog rasta.
Rumunima nije jasno kako ekonomija nije odolela krizi, a svi pokazatelji su toliko loši.
Donedavno je Rumunija od svih zemalja Evropske unije najbrže napredovala - u prvoj polovini prošle godine, stopa rasta bila je devet odsto, a stranci su ulagali milijarde evra. Odgovor je, međutim, da se u isto vreme zemlja mnogo zadužila.
To je glavni razlog i što je nacionalna valuta lej, izgubila vrednost. Zbog pada proizvodnje, samo u Bukureštu se očekuju da se, od 120.000 preduzeća, ove godine ugasi čak 50.000.
