Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunija pod pritiskom
Od našeg dopisnika
Bukurešt, 11. decembra – Stupci kojima se ovih dana puni rumunska štampa, a koji su posvećeni "kosovskoj krizi", govore o dubokoj zainteresovanosti ovdašnje javnosti za sudbinu južne srpske pokrajine. I više od toga. Vidi se da ovde postoji ozbiljna uznemirenost zbog pritisaka koji se vrše na Rumuniju, na zvanični Bukurešt, da se odreknu svojih pozicija i da prihvate nezavisnost Kosova, stvar sa kojom se ne slažu iz više bitnih, nacionalnih razloga.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Rečju, Rumuni su uznemireni. Kosovo je za njih nešto blisko. To se zna i to se oseća. Jer, poznato je da su Rumuni ne tako davno bolno doživeli amputacije svojih teritorija. A danas imaju Transilvaniju ugroženu secesionizmom. Oni imaju u vidu i moldavsko Pridnjestrovlje koje može da zahvati "kosovski sindrom".
Stanje rumunskog duha u vezi sa kosovskom dilemom ovih dana veoma rečito je odraženo u uvodniku tiražnog dnevnika "Ziua", čiji autor, inače direktor lista Sorin Roška Stanesku, tvrdi da je "proglašenje nezavisnosti Kosova imanentno. SAD guraju u tom pravcu svom težinom. I to u vreme kada mnoge članice EU, koje su dosada pružale otpor, popuštaju pod pritiskom Vašingtona". Ovaj ugledni autor upozorava da se ne sme pokleknuti, da se ne sme napustiti "rumunski nacionalni interes" kada se radi o rešavanju pitanja statusa za Kosovo.
"Ne želim da budem katastrofičan. Ne želim da sada, uoči novogodišnjih praznika, izazivam kod Rumuna jednu zabrinutost više. Ali ne mogu da budem toliko neodgovoran i da ignorišem efekte kosovske bombe na dugoročne životne interese Rumunije. Način na koji se požuruje skoro imanentno jednostrano priznavanje nezavisnosti ove pokrajine njenim konačnim čupanjem od Srbije i skoro nesvesnim pristankom koji se velike sile, uključujući i one evropske, spremaju da daju, može da ima u budućnosti dramatične posledice po zapadni Balkan, po Evropu i, naročito, po Rumuniju", piše uvodničar "Ziua".
On poziva sve Rumune, od "vrha pa do poslednjeg člana civilnog društva", da shvate ozbiljnost situacije i da ne napuštaju dosadašnji stav, pa ni najmanju mogućnost da se "spreči ono najgore".
Kao što je poznato, rumunski predsednik Trajan Basesku se u više mahova kategorički izjašnjavao protiv kršenja normi međunarodnog prava, protiv menjanja granica suverene i nezavisne Srbije. Bukurešt zastupa taj stav i u EU. Ali rumunske diplomate izjavljuju da neće moći da spreče donošenje neke zajedničke odluke uslovljene "evropskim jedinstvom". Međutim, stavlja se do znanja da će biti "bukureštanskih nijansi" u kasnijem sprovođenju te odluke ako do nje dođe.
Inače, ovde ima puno znakova koji govore da se Rumuni u svojoj velikoj većini nalaze ovih dana uz susednu i prijateljsku Srbiju u njenim nastojanjima da spreči jedan težak međunarodni zločin. Liga rumunsko-srpskog prijateljstva (LPRS) objavila je ovih dana svoju izjavu u kojoj se zalaže za nastavljanje pregovora između Beograda i Prištine dok se ne postigne kompromisno rešenje. LPRS podržava teritorijalni integritet Republike Srbije i veruje u mogućnost pronalaženja rešenja za Kosmet putem davanje pune autonomije toj pokrajini uz poštovanje svih priznatih međunarodnih normi. Za sve to je nadležan Savet bezbednosti UN.
U prošli ponedeljak, u veoma gledanom večernjem programu nacionalne televizije (RTV-1) "Lice u lice", ambasadoru R. Srbije u Bukureštu Dušanu Crnogorčeviću bila je pružena mogućnost da detaljno izloži elastične stavove Beograda po kosovskom pitanju i da višemilionskom rumunskom auditorijumu prenese mišljenja Srba i njihovog državnog rukovodstva o mogućnostima racionalnog, sporazumnog okončanja "kosovske krize" koja zabrinjava celu Evropu. "Mi verujemo u principe međunarodnog prava. Verujemo da će oni biti ipak ispoštovani", rekao je srpski diplomata odavši puno priznanje rumunskom predsedniku Baseskuu za njegovo dosledno i konstruktivno prilaženje kompleksnom problemu Kosova i zalaganjima da se i Srbija što pre nađe u EU.
Da Rumunima nije svejedno kako će se razrešiti "kosovski čvor" rečito govore još dve činjenice.
Prva, bivši rumunski predsednik Emil Konstantinesku, koji je ostao upamćen po tome što je u svoje vreme (1999) odobravao napad NATO-a na SR Jugoslaviju, proglasivši da je surovo bombardovanje naše teritorije bilo "zakonito i opravdano", sada je promenio stav. "Uvideo" je kasnije da su se stvari oko Kosova "izrodile" i zbog toga se sada izjašnjava protiv menjanja srpskih granica. Do ove promene stava došlo je nakon što je rumunsko biračko telo okrenulo leđa bivšem predsedniku koji sada pokušava da se kroz pokajanje povrati na javnu scenu.
Druga, ovde se na sve strane prepričava neobična izjava koju je nedavno u Bukureštu, prilikom posete svojim rumunskim rođacima, dao princ Aleksandar Karađorđević. Osvrćući se na "tragičnu istoriju Kosova", srpski princ je u intervjuu listu "Ziua" javno i gnevno osudio "nacistički način na koji SAD nameću rešenja za Kosovo".
[objavljeno: ]
