Izvor: S media, 01.Mar.2012, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunija krši prava Vlaha
Nismo Rumuni, mi smo Vlasi! Ovim argumentom vlaška nacionalna manjina digla je glas protiv rumunske ucene Srbije, od koje je zatraženo da vlaškoj manjini dodeli status i naziv - Rumuna. Odbijajući prelazak pod plavo-žuto-crvenu zastavu, većina Vlaha Istočne Srbije tvrdi da je njihova matična država - Srbija.
Vlasi odbacuju zahtev Bukurešta da budu Rumuni
Rumunija: Nije reč o blokadi već o garancijama
Bilt: Rumuni, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << gde vam je čast?
Sličnosti između ”srpskih” Rumuna i Vlaha veće su nego razlike, ali ne toliko da bi ove dve manjine stale u jednu kolonu. Iako među Vlasima postoje stranke i udruženja koje se zalažu za ”rumunizaciju”, većina ove manjine ne gleda blagonaklono na ovo pitanje, niti smatraju da im je u Srbiji tesno.
"Niko nema pravo da od Vlaha traži da budu Rumuni", izričit je prvi čovek Nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević. "Bez obzira na sve sličnosti, Vlasi i Rumuni su dve autohtone nacionalne manjine. Rumuni svojom maticom smatraju Rumuniju, dok smo mi okrenuti Srbiji."
Sa zahtevom Bukurešta ne slažu se ni Rumuni koji žive u Srbiji. U Nacionalnom savetu Rumuna navode da se ovo telo nije bavilo ovom idejom.
"Ustav Srbije garantuje da svaki građanin ima pravo da se slobodno izjasni kome narodu pripada", kaže Marčel Dragan, sekretar Saveta Rumuna i dodaje: "Subjektivno je osećanje da li se neko smatra Rumunom ili Vlahom, i to treba poštovati. Zato zahtev Rumunije nije opravdan."
Zagovornici navodne obespravljenosti Vlaha u Srbiji potežu argument da nemaju škole na svom jeziku, što ne važi i za banatske Rumune koji se uredno školuju na rumunskom. Najveći problem sa obrazovanjem je što vlaški jezik nije standardizovan i kao takav ne može da se izučava u školama.
Identičan stav o odnosu prema Srbiji, međutim, nemaju svi Vlasi. Problem sa overom evropske karte Srbije skuvan je među pripadnicina ove manjine koji se zalažu za rumunizaciju.
Vlaho-Rumuna je u Timočkoj krajini svega oko 1.500 i insistiraju na tome da je njihov jezik rumunski. Reč je o desetak stranaka i udruženja, koja su više puta tražili pomoć Bukurešta. Rumunija je, između ostalog, uoči poslednjeg popisa bezuspešno tražila i da se izbriše kategorija ”Vlah”.
(Novosti)
Foto: Novosti
