Izvor: Vesti-online.com, 20.Okt.2016, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruka prijateljstva u teškim vremenima
Kada bismo pokušali da samo okvirno nabrojimo na koliko je adresa nesrećnih zemljaka u otadžbini plemenita Rajka Tarlać iz Sidneja poslala svoju podršku u vidu novčanih donacija, naši novinari bi bili na teškim mukama.
Činjenica je da ova verna čitateljka iz daleke Australije, već dugi niz godina, zajedno sa prijateljima pomaže mnoge štićenike Humanitarnog mosta, što smo verno beležili. Izuzetka nema ni ovog puta, jer su Ljiljana Travica i anonimni sveštenik iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Sidneja zajedno sa Rajkom Tarlać poželeli da donaciju od 200 dolara upute bivšem artiljerijskom poručniku, Darku Stanojeviću iz Knića, obolelom od težeg oblika epilepsije.
Razlog tome nije teško otkriti. Pored svakodnevnih zdravstvenih muka sa kojima se ovaj 38-godišnji mladić suočava, poput čestih padova prilikom epi-napada i povreda, pa čak i opekotina, strahuje i za svoj krov nad glavom, jer nema nikakva primanja. Više od deceniju i po posredstvom suda bori se da ostvari svoje pravo i dobije naknadu štete u visini izgubljene zarade za period od 2002. do 2012.
Za sve to vreme, od države nije dobio ni dinar. A, povremena pomoć koju dobije od ljudi dobre volje, kao i mala penzija oca Ljubiše, ni izbliza nisu dovoljne za pristojan život.
Znajući koliko je teško boriti se "protiv vetrenjača" bez nade, uz silne zdravstvene i egzistencijalne probleme, otuda i podrške vernih čitalaca "Vesti" sa dalekog kontinenta ovom mladiću, koja je istog dana prosleđena na njegovu kućnu adresu.
- Prvo želim da tim divnim ljudima uputim svoju iskrenu i beskrajnu zahvalnost. Neka im dragi Bog podari svako dobro i sreću. Moliću se i paliti sveće i za njih svakog dana, baš kao što to činim i za svoje dobročinitelje koji su mi već priskočili u pomoć. Sve što želim u životu svodi se samo na jedno, da živim kao čovek, a ne kao pas lutalica od tuđe milostinje. Dok sam išao na Vojnu akademiju maštao sam o lepoj budućnosti, porodici, sređenom domu... Nisam ni mogao da slutim šta me čeka i koliko iskušenja je preda mnom. Nadam se, ipak, da će jednog dana sreća ući i u moj život. Da ću imati pristojan i bezbedan krov nad glavom, a kako i kada, ne znam ni sam. Bilo bi dobro da se agonija na sudu završi i dobijem neko primanje, koje mi po pravu sleduje. Svestan sam da mnogi moji saborci žive veoma teško, što je žalosno, kao i da je svakom njegova muka najteža. Ali, jedno je sigurno, svaku paru koja mi je stigla od dobrih ljudi i čitaoca "Vesti" čuvaću kao oči u glavi dok se ne prikupi dovoljno za novi dom - kazao je Darko Stanojević.
- Ne znam ni sam šta bih ljudima više rekao kada bi me pitali kako živim. Kuća, koja je veličine poveće sobe, samo što se ne uruši, a od pokućstva malo šta imamo. O kupatilu mogu samo da sanjam. Teško je i pomisliti, ali, nažalost, tako je. Zdravlje me ne služi najbolje, dešava mi se i da zaboravim dosta toga, ali i da nešto ponovim više puta. Nadam se da mi dobri ljudi na tome neće zameriti. Ipak, jedno ne zaboravljam, a to je da za one koje su mi pomogli upalim sveću za zdravlje - iskreno će Darko.
Nastavak na Vesti-online.com...
