Izvor: Politika, 01.Apr.2010, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruka pomirenja u regionu
Dobro je što je na ovaj način, makar i pod pritiskom međunarodne zajednice, otvoreno pitanje suočavanja sa prošlošću u Srbiji, kaže Aleksandar Popov
Prvi efekat donošenja Deklaracije o Srebrenici u Skupštini Srbije, prema očekivanju visokih zvaničnika u međunarodnoj zajednici kao i stručnjaka za međunarodne odnose, trebalo bi da bude poboljšanje odnosa u regionu, pre svega među bivšim republikama SFRJ. Prema oceni Generalnog sekretara UN Ban Ki Muna koji je pozdravio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << usvajanje Deklaracije o Srebrenici u Skupštini Srbije „svaki korak ka pomirenju u kriznim delovima sveta je dobrodošao”.
U Bosni i Hercegovini, iz koje se očekivalo najviše reakcija, mišljenja su podeljena. Predsednik Stranke demokratska akcija Sulejman Tihić ocenjuje da je Srbija napravila važan korak jer je uputila saučešće i izvinjenje za tragediju i priznala presudu Međunarodnog suda pravde dok ambasador BiH pri UN i zastupnik ove zemlje pri Međunarodnom sudu pravde u sporu protiv Srbije Muhamed Šaćirbegović smatra da je deklaracija „premalo” i da „ne može zadovoljiti ni zakon, niti pravdu”.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov uveren je da će deklaracija posebno uticati na odnose Srbije sa BiH. „Dobro je što je na ovaj način, makar i pod pritiskom međunarodne zajednice, otvoreno pitanje suočavanja sa prošlošću u Srbiji. Žučna debata koja je vođena u skupštini pokazuje koliko je teško to pitanje, ali koliko je važno da se ono otvori. Na kraju krajeva, deklaracija otvara i pitanje nečije odgovornosti za to što se dešavalo. Nadam se da to ubuduće neće biti tabu ”, kaže Popov.
Član Foruma za međunarodne odnose Jovan Ilić ocenjuje da to što na donošenje deklaracije nisu reagovali u svim zemljama u regionu, izuzev u BiH, znači da oni još procenjuju koliko je to za njih dobro ili nije i čekaju reakcije velikih i uticajnih zemalja pa da se onda oglase. „Svi moraju da priznaju da deklaracija pokazuje opredeljenje da se jasno osude zločini i distancira od zločina. Srbija je i do sada radila na istraživanju i kažnjavanju svih pojedinačnih zločina jer se radi o zločinima koji imaju ime i prezime. Nesumnjivo će se relaksirati odnosi sa susedima i neće više moći da nas svaki čas osuđuju i prozivaju”, kaže Ilić.
Srbija je, prema njegovom mišljenju, na ovaj način napravila korak više u procesu evrointegracija. Ona time, kako kaže, želi da se oslobodi tereta iz prošlosti i nudi ruku za bolje odnose sa susedima u budućnosti.
Uz napomenu da sve žrtve, a posebno one iz Srebrenice moraju biti poštovane, Vladislav Jovanović, bivši ministar spoljnih poslova Srbije, kaže da je u ovom slučaju politička dimenzija deklaracije značajnija od one moralne.
„Već 10-15 godina naša zemlja je izložena pritiscima da izvrši unutrašnju katarzu. To je potrebno ne samo da bi se Srbija spremila za dobrosusedski život sa bivšim jugoslovenskim republikama nego i zbog toga da se Republika Srpska izoluje od jedine moguće podrške koju ima, a to je od Srbije. Na taj način bi se ona učinila slabijom i ranjivijom prema zahtevima koji stižu u poslednje vreme da se odrekne nekih vidova svoje državnosti”, smatra Jovanović dodajući da se od Srbije praktično traži da prihvati da je mlađi brat nacističke Nemačke.
Aleksandar Popov ističe da lopta više nije u dvorištu Srbije i više ne može da se kaže da je Beograd odbio da prihvati odgovornost. „Dobro je što deklaracija izaziva lančanu reakciju u drugim zemljama. Mi smo obično do sada govorili šta su oni činili nama, ali svako mora da se suoči sa sopstvenom odgovornošću i onda nećemo imati onu poziciju koja je bila uoči rata da upiremo prst jedni u druge”, kaže Popov.
Jovanović je, međutim, uveren da je takvo očekivanje previše idealističko, pa čak i pomalo infantilno. „Nikada u istoriji nijedna zemlja se nije izvinila zbog velikog zločina koji je učinila. Očekivati od Hrvata, Slovenaca, Albanaca ili Bošnjaka da učine sličan gest prema nama je iluzorno jer su oni celokupnu svoju ideologiju i žrtve gradili na imidžu Srbije kao ’lošeg momka’. I bili su podržani od celog zapadnog dela međunarodne zajednice. Ako bi učinili nešto slično onda bi izvukli granu na kojoj su sedeli i izjednačili bi se sa nama, a oni to neće nikako jer smo mi za njih agresori. Priznanjem bi prihvatili deo odgovornosti za ono što se dešavalo, a oni to ne žele”, smatra Jovanović.
J. Cerovina
--------------------------------------------------------------------------
Tihić: BiH treba da radi na osudi svih zločina
Tokom debate u Skupštini Srbije više puta se čulo da Beograd očekuje da slične akti u kojima će se osuditi zločini nad srpskim narodom budu doneti i u parlamentima drugih država. Sulejman Tihić je u izjavi za agenciju Srna rekao da je u proteklom ratu bilo zločina nad Srbima i Hrvatima i to ne samo kada je riječ o BiH već i o drugim državama. Zbog toga, kako je naglasio, BiH, čiji su Srbi konstitutivni narod, treba da radi na deklaraciji ili sličnom dokumentu koji će jasno osuditi sve zločine bez obzira na broj, etničku ili versku pripadnost žrtava.
[objavljeno: 02/04/2010]
