Izvor: Blic, 06.Nov.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruganje državi i zakonu
U jeku prave ofanzive državnih organa protiv nasilja, organizovanog kriminala i bezakonja svih vrsta, to jest za uspostavljanje vladavine prava, dogodilo se nekoliko neočekivanih slučajeva grubog suprotstavljanja takvim naporima države.
Prvi slučaj odnosi se na nasilno sprečavanje izvršavanja presude Vrhovnog suda Srbije od strane sedamdesetak sveštenika na čelu sa banatskim episkopom, vladikom Nikanorom. Reč je o presudi kojom se nalaže iseljenje jednog sveštenika iz stana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Istini za volju, u Srbiji nisu retki slučajevi fizičkog otpora građana izvršavanju sudskih presuda u ovakvim i sličnim slučajevima, kao što su rušenje bespravno sagrađenih objekata. Tako smo nedavno bili svedoci senzacionalne vesti da su policajci fizički sprečili izvršenje sudske odluke da se isele iz stanova koji su im bili dodeljeni na tzv. čuvanje.
Ali, kikindski slučaj fizičkog otpora sudskim izvršiteljima od strane sveštenika na čelu sa vladikom Nikanorom zaista je pravi kuriozitet. Ali, mnogo opasnija pojava od samog sprečavanja izvršenja jedne sudske odluke je arogantna i preteća izjava vladike Nikanora. On je, naime (prema pisanju „Politike" od 31. 10. 2009), izjavio da presuda Vrhovnog suda nikada neće biti izvršena, jer će ponovni pokušaj njenog izvršenja biti sprečen blokadom grada od strane učenika, vojske - a, ako bude trebalo, i policije! „Mi veću silu imamo nego vi. Vrhovni sud Srbije je slabiji od Srpske pravoslavne crkve, a i mlađi je. Zapamtite to dobro!" Ovakve pretnje jednog vladike, od kojih se još nije ogradio Sinod SPC, veoma su opasne, kako u pravnom tako i u političkom i moralnom smislu. One, pre svega, predstavljaju protivzakonito ponašanje visokog crkvenog velikodostojnika. S druge strane, one realno predstavljaju podstrek građanima, pre svega vernicima da ne poštuju zakone i pravosnažne sudske odluke koje im ne odgovaraju. A sve to se dešava u ustavnom i pravnom sistemu kojim je izričito propisano da su „crkva i verske zajednice odvojene od države". Doduše, za ovakve i slične postupke crkve veoma je odgovorna i država koja je proteklih godina često popuštala pod pritiskom vrha SPC da se direktno meša u vođenje državne politike. Na primer, zahtevom da se iz skupštinske procedure povuče predlog zakona o zabrani diskriminacije, uticajem preko političkih kanala na sudove da zastari krivični postupak protiv dvojice sveštenika, od kojih je jedan vladika, za krivično delo pedofilije.
U mnogo čemu je slična i nedavna izjava Biljane Kovačević Vučo, predsednice „Jukoma", nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava, da neće postupiti po presudi Vrhovnog suda Srbije. Tom presudom je „Jukomu" naloženo da zbog povrede moralnih autorskih prava A. Tijaniću isplati 200.000 dinara sa zakonskom kamatom. Takođe je zabranjena knjiga „Slučaj službenika Aleksandra Tijanića", odnosno njeno doštampavanje i prodaja, koju je izdao „Jukom", uz nalog da se presuda Vrhovnog suda objavi u „Politici" o trošku izdavača. Javno odbijanje da se izvrši odluka Vrhovnog suda Srbije, bez obzira na razloge njenog osporavanja, vrlo je opasan presedan. Interesantno je, međutim, da je predsednica „Jukoma" ovih dana predložila da se iz engleske prakse preuzmu sledeći standardi i principi javnog života: integritet, nesebičnost, odgovornost, objektivnost, poštenje i lični primer. Komentar je suvišan.
Najnoviji slučaj grubog suprotstavljanja naporima i merama države da spreči sve češće pojave opasnog nasilja huliganskih navijačkih grupa Crvene zvezde, Partizana i Rada predstavlja ponašanje predsednika Zvezde V. Lukića na utakmici u Novom Pazaru. Naime, nošenjem sportske majice na kojoj je, prema navodima tužilaštva, bila ispisana preteća „himna" onih Zvezdinih navijača, koji su s razlogom nazvani opasnim huliganima i kriminalcima, predsednik Zvezde učinio je težak prekršaj. Mnogo gore od toga jeste to što njegov gest faktički predstavlja podršku onoj vrsti „navijača" koji su nedavno u Beogradu usmrtili francuskog državljanina, navijača fudbalskog kluba Tuluz. Taj kriminalni akt izazvao je zgražanje najšire javnosti i energične mere države, kao što je inicijativa pred Ustavnim sudom da se zabrani organizovanje i delovanje ekstremističkih i kriminalizovanih navijačkih grupa na utakmicama, pre i posle njih, i da se protiv njihovih pripadnika preduzimaju rigorozne prekršajne i krivično-pravne sankcije. Ne treba, međutim, zaboraviti činjenicu da su za siledžijsko ponašanje navijačkih grupa na stadionima i po gradu veoma odgovorne i uprave pomenutih fudbalskih klubova. One su godinama unazad podsticale i finansijski pomagale organizovanje navijačkih grupa, njihova putovanja na utakmice van Beograda, pa i u inostranstvo. Veoma brojne i izrazito agresivne navijačke grupe redovno su izazivale opasne grupne tuče, uz nanošenje telesnih povreda „neprijateljskim" navijačima, ali i pripadnicima policije (slučaj pokušaja ubistva policajca na stadionu Zvezde). Javna je tajna da su pripadnici ovakvih navijačkih grupa često uživali i zaštitu od prekršajne i krivične odgovornosti na osnovu intervencije moćnih klupskih funkcionera. Zato zaslužuje podršku najava javnog tužioca da će pokrenuti postupak prekršajne odgovornosti predsednika Crvene zvezde.
Navedeni primeri, nažalost, nisu ni jedini ni usamljeni, ali su paradigma, slika i prilika naše nevesele stvarnosti. Posebno zabrinjava činjenica što ti veoma negativni primeri dolaze iz institucija, odnosno od strane pojedinaca koji bi morali davati pozitivan primer odgovornosti i poštovanja zakona i sudskih odluka. Naravno, veoma su zakasnele odlučne mere države protiv nasilja, a za uspostavljanje zakonitosti i odgovornosti. Ali, bolje ikad nego nikad.
.jpg)
