Izvor: Blic, 28.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rudari pokupovali plazma televizore
Rudari pokupovali plazma televizore
BOR - Ne pamti se da su poslednjih petnaestak godina ulice Bora bile prepune ljudi kao što je to u poslednjih nekoliko dana kada je započela isplata otpremnina za 2.150 radnika Rudarsko-topioničarskog basena 'Bor'. Iako se novac, u zavisnosti od banke do banke, isplaćuje na kašičicu, metalurzima i mašincima uskoro će biti isplaćeno svih 14 miliona evra.
Većina radnika je već potpisala ugovor o dobrovoljnom raskidu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << radnog odnosa i dobila odštetu od pet do deset hiljada evra. Potrošačka groznica je vidljiva na svakom koraku, radnje su prepune mušterija, jer su ljudi pohrlili da obnove dotrajale električne aparate.
U prodavnicama bele tehnike 'Miki' i 'Elektrotrend' zadovoljno trljaju ruke, jer kažu da je ovih dana potražnja za svim električnim uređajima dostigla vrhunac. Vlasnik prodavnice 'Miki' kaže da se kupuje bukvalno sve, a da su neki naručili čak i plazma televizore.
- Ako se ovako nastavi, isprazniće mi lokal pa ću moći da ga okrečim - kaže u šali jedan od vlasnika. Mnogi su došli i rezervisali robu pošto neke banke još nisu započele isplatu, kaže jedan trgovac.
U prodavnici smo zatekli Joksu Martinovića koji je merkao od svega pomalo. Napustio je Fabriku opreme i delova u kojoj je radio 35 godina i sada se vraća u selo.
- Morao sam da odem. Bolje da to uradim sam nego da me bez novca istera novi vlasnik. Imam zemlju u selu Bučje, obnoviću mehanizaciju pa ću da životarim - kaže Martinović.
Bojan Ivković je napustio Fabriku lak žice posle 14 godina.
- Od 320 radnika više od pola je otišlo strepeći od novog vlasnika, jer nemamo poverenja u fer prtivatizaciju. Svašta se šuška i već u fabrici često boravi vlasnik firme 'Grand inženjering' koji se pominje kao kupac. Ja ću sa ovim parama verovatno da u garaži kuće otvorim radionicu, a i zaposlio sam se u firmi 'Dandi' - rekao nam je Bojan.
Najinteresantnije je bilo u kafanama. U 'Gradskoj kafani' gotovo da nema stola na kojem se uz piće ne kroje planovi za budućnost.
- Danas kada uzmem lovu odoh da prvo vratim dugove. Računam da je to pola para. A onda idem da kupim neko kvalitetno i skupo kanapče, pa da se okačim o neki bagrem. Koliko mi para ostaje, neće biti ni za popa. Šalim se. Ostaće valjda da kupim neki polovan auto i počnem da taksiram - kaže u Vladeta Pušelja, koji ima 35 godina staža u Topionici.
Za drugim stolom sa prijateljima sedi Dragan Šaponjić, koji je 13 godina radio u radionici Rudnika bakra.
- Odoh u Austriju, jer ovde nema perspektive. Sa platom od 16.000 bilo je teško prehraniti porodicu. Srećom te sviram klavijature, pa su mi tezge pomogle da opstanemo.
S. Trifunović
.jpg)
