Izvor: Vesti-online.com, 15.Okt.2013, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rudareva suza
Kod Bosilegrada poginula su trojica rudara. Čudom preživeli kamarad Dejan Spasov, sav izlomljen i lica i srca okorelog od mraka okna, pustio je suzu i pitao: "Bože, šta će da bude s njihovim porodicama?"
Igor Kozarski
Pitanje koje se ne pita. Svi znamo kakav će život da im bude, šta će da se nađe na stolu, kako će ili neće njihova deca da se školuju...
Rudari živi i mrtvi, njihove porodice, svi mi ljudi obični, prevareni i poniženi neimanjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << nismo predviđeni ni u jednoj od šest mera Vlade Srbije. Jer to su minimalne i mizerne mere kojima se čuva vlast od kolapsa, a ne ljudi od nestajanja.
Mere kojima se čuvaju mesta stranačkih kadrova. Tih 510 odsto državnih činovnika više nego što nam je potrebno, tog parazitskog sloja koji ništa ne radi, dobro zarađuje, glasa za vlast sa rođacima do 14 kolena i ždere naše živote.
Danas prezreni Marks, čije učenje su izbrisali iz kolektivne svesti na štetu onih kojima je namenjeno, pisao je da u kriznim vremenima nestaje svaki privid morala kod kapitalista koji podižu nivo eksploatacije proletarijata do krajnje granice. Pisao je i da buržoazija u takvim vremenima uvek nađe nekoga kome će bezuslovno da preda vlast kako bi spasao sistem od kolapsa. A toga je bogami bilo, kao pred veliku Oktobarsku revoluciju i nekoliko buržoaskih.
Dobro, da vidimo ko predstavlja buržoaziju u Srbiji.
Tu su, naravno, kapitalisti. Dakle poslodavci, vlasnici kompanija. U Srbiji je to sloj tanak, lično često prebogat, ali umerene ekonomske moći. Tu je, kako smo to nekada zvali, i sitna buržoazija, poput vlasnika prodavnica, kafića i sličnog.
Za oba sloja karakteristično je učešće u dobiti u nenormalnom procentu i obespravljivanje i potpuna eksploatacija zaposlenih putem ekonomske, a u srpskom slučaju egzistencijalne ucene. Dakle, uništeno je tržište radne snage, a za tim i svaki privid morala kod kapitalista, baš kako je pisao bradati Marks.
Međutim, najveći kapitalista u Srbiji je država. Ali u Srbiji su vlast i država poistovećeni. Stoga je vlasnik države skupština malih i velikih akcionara, državnih činovnika svih nivoa. I to počev od Nikolića, Vučića, Dačića, Krkobabića, pa do onih u načelstvima opštinama, agencijama...
Svi ti činovnici su međusobno uslovljeni u odlučivanju. Jer ma koliko pojedinačno bila mala snaga onih na šalterima i sličnih, njih 650.000 do 700.000, koliko je procenio Laza Krstić, u stanju su da izvedu na birališta barem dva i kusur miliona deda, baba, šogora, jetrva...
Dakle, upravo taj parazitski sloj, sa izuzetkom zdravstva, prosvete i ostalih korisnih službi, bezuslovno je predao vlast u Srbiji u kriznom vremenu.
A potpomognuti su kapitalistima u izvornom značenju, dakle poslodavcima. I tako i jedni i drugi mogu da nastave bezumnu eksploataciju i uništavanje ovo malo ljudi koji još rade. Ta predaja vlasti maskirana je navodnom svađom vlasti i krupnih kapitalista, ali i ovim suštinski nebitnim merama Vlade Srbije.
Jer hapšenje Miškovića i Matijevića ne znači da postoji sukob države i krupnog domaćeg kapitala nastalog na pljački i eksploataciji. Setimo se samo kada je Nikolić pozvao na zidanje zadužbina, pa se Kole ispružio za Sigurnu kuću. Iskupio se za 200.000 evra i nastavio po starom, ali je mnogo važnije što je time simbolično poljubio ruku.
Tako je i solidarni porez nešto što neće zaboleti parazita u državnoj službi koji će umesto pet hiljadarki manje i da nastavi da ne radi. Oni će da prihvate takvu meru jer ih suštinski ne ugrožava, a sa nekoliko stotina miliona evra spasava od kolapsa sistem u kom država eksploatiše radnike za njihov račun.
Baš zato se Dačić suprotstavio zahtevu Laze Krstića za otpuštanje makar dela parazita. Jer mu to donosi glasove beskorisnih. A nisam primetio da se Vučić bunio.
A šta će da bude sa porodicama poginulih rudara, sa svima nama. Gde je izlaz?
Po Marksovim društvenim zakonitostima to je revolucija. Ne znam, nisam siguran. Ali iznenadnih primera bilo je mnogo.
Nastavak na Vesti-online.com...
