Izvor: Studio B, 08.Apr.2015, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rubrika "Pet pitanja pet odgovora"
Gledateljka ima muža dijabetičara i srčanog bolesnika. Podnela je zahtev za tuđu negu i pomoć s obzirom na njegovo stanje i da pet puta dnevno prima insulin.
Snežanin zahtev je odbijen s obrazloženjem da on može sam da se skine i obuče, kao i da se sam kreće po kući. Gledateljka smatra da je oštećena.
Odgovor Sekretarijata za socijalnu zaštitu:
Obaveštavamo Vas da je potrebno da imenovanu uputite da je članom 92. St. (1) Zakona o socijalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << zaštiti („Sl. glasnik RS" br. 24/2011), propisano da pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe. Prema stavu 2. istog člana, pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ostvaruje lice iz stava 1. tog člana ako to pravo ne može da ostvari po drugom pravnom osnovu. Prema stavu 4. istog člana, potreba za pomoći i negom drugog lica utvrđuje se na osnovu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prema stavu 5. istog člana potreba za pomoći i negom drugog lica postoji kod lica iz stava 1. tog člana kome je usled telesnog oštećenja, oštećenja čula vida koje uzrokuje gubitak osećaja svetlosti sa tačnom projekcijom ili se vid postiže sa korekcijom do 0,50, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega drugog lica radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba i koje ne može da ustane iz kreveta, da se kreće unutar stana bez upotrebe pomagala, da se hrani, svlači i oblači ili da održava osnovnu ličnu higijenu bez pomoći drugog lica.
Prema članu 101. Istog Zakona, ocenu potrebe za pomoći i negom drugog lica utvrđuju organi veštačenja obrazovani po propisima kojima se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje. Prema članu 41a. Stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS" broj 34/03...142/14) pravo na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica ima osiguranik i korisnik penzije, kome je zbog prirode i težine stanja povrede ili bolesti utvrđena potreba za pomoći i negom za obavljanje radnje radi zadovoljavanja osnovnih životnih potreba. Prema stavu 2. istog člana potreba za pomoći i negom postoji kod lica iz stava 1. tog člana, koje je nepokretno ili koje zbog težine i prirode bolesti i bolesnog stanja nije sposobno da se samostalno kreće ni u okviru stana uz upotrebu odgovarajućih pomagala, niti da se samo hrani, svlači i oblači i da održava osnovnu ličnu higijenu, kod slepog lica koje je izgubilo osećaj svetlosti sa tačnom projekcijom i kod koje postiže vid sa korekcijom 0.05. Organ veštačenja sprovodi veštačenje u skladu sa odredbama Pravilnika o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS", br.59/08...7/12).
Centar za socijalni rad, koji sprovodi prvostepeni postupak, odlučuje o podnetom zahtevu za priznavanje prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica na osnovu dokaza kojima raspolaže, a prvenstveno na validnoj medicinskoj dokumentaciji i na osnovu nje sprovedenom veštačenju u skladu s napred citiranim propisima. Ukoliko organ veštačenja na osnovu medicinske dokumentacije (i po potrebi pregleda podnosioca) u svom nalazu i mišljenju utvrdi da lice ne ispunjava uslove za priznavanje prava na dodatak za tuđu negu i pomoć, organ koji odlučuje po zahtevu tj. Centar za socijalni rad kod donošenja odluke pored ostalih dokaza mora ceniti nalaz i mišljenje organa veštačenja. Ako organ veštačenja u svom nalazu i mišljenju utvrdi da kod podnosioca zahteva ne postoji potreba za pomoći i negom drugog lica, da je podnosilac sposoban da zadovoljava svoje osnovne životne potrebe, Centar na osnovu tog nalaza i mišljenja donosi odluku.
Ukoliko podnosilac zahteva nije zadovoljan odlukom može podneti žalbu o kojoj odlučuje Sekretarijat za socijalnu zaštitu kao drugostepeni organ, a ako drugostepeni organ nakon sprovedenog dodatnog veštačenja u drugostepenom postupku utvrdi da podnosilac zahteva ne ispunjava uslove za priznavanje prava po Zakonu, podnosilac zahteva može pokrenuti upravni spor tužbom pred upravnim sudom, - kaže se u odgovoru sekretara Sekretarijata za socijalnu zaštitu.
