Izvor: Politika, 09.Jan.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ruanda: život na selu
Pisac ovog teksta je imao privilegiju da obiđe celu Ruandu uzduž i popreko. Boravio sam više puta u svima gradovima (ima ih desetak, veličine od Grocke do Obrenovca), više puta sam obišao 5-6 različitih sela i bar desetak puta kao gost običnih porodica budem na par svečanosti kao što su krštenje ili venčanje.
Kada belac ide u obilazak nekog sela uglavnom ide sa nekom pratnjom, obezbeđenjem, sa kamerom i raznim džipovima, završi posao rutinski i vrati se za jedan sat. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ja sam sve radio obrnuto, išao sam lokalnim autobusom pa onda peške, boravio u selu po ceo dan, doneo gomilu poklona i hrane (meso, pirinač, ulje, šećer, prašak, garderobu, novac) od 20-30 kg. ručao sa njima i boravio po njihovim kućama.
Oko 80-90% naroda u Ruandi na selu živi jako teško, uglavnom bez struje, dobrih puteva, vode, televizije i novina.
Želja mladih ljudi sa sela je da dođu u Kigali gde uglavnom rade kao kućna posluga kod stranaca, jer na selu nema skoro ničega osim teškog rada motikom.
Opisaću vam jedan boravak na selu kod roditelja momka koji radi u mojoj kući.
Putovali smo 10 kilometara van grada asfaltnim putem lokalnim autobusom (naravno bio sam jedini belac), zatim 5-6km motorom lokalnim putem preko brda i dolina,i na kraju 2-3 kilometra peške uskom stazom do kuće negde na vrh brda. Ruanda je gusto naseljena zemlja u kojoj su sva brda popunjena do vrha razbacanim kućama i skoro svaka kuća je okružena sa stotinjak stabala banana.
Svuda usput nailazite na male kuće od 10-40 kvadrata izgrađenih od nekih zemljanih blokova. Uokolo su njive sa pasuljem, kukuruzom, malo ananasa i kafe.
Naš dolazak je bio iznenađenje (mada sam ja upoznao roditelje ranije) tako da su ubrzo svi iz sela došli da me vide, veoma raspoloženi i prijatni, a celog dana me je pratila grupica male dece kao da nikada nisu videli belca. Na kraju su se oslobodili i počeli da mi dodiruju ruke.
Kako izgleda kuća mojih domaćina? Ima 2 niske sobe od ukupno 15 kvadrata, prva soba 2 metra sa 4 oko 8 kvadrata, ima zemljani pod, mali sto i par stolica i ništa više. Druga soba iste veličine u koju nisam ulazio je kombinacija dnevne, spavaće sobe i svega ostalog za oca, majku, brata (8) i sestru(15).
Kažu da se tu ništa nije promenilo 30-40 godina: isti put, iste kuće (bez struje, puta, vode, radija) jedina promena je pojava mobilnog telefona, ali se mora putovati 4 kilometra do škole da bi se dopunio.
Inače ovo je mešoviti brak: otac - Hutu, majka - Tutsi. Za vreme genocida 1994. došla je Hutu milicija i naredila ocu da ubije svoju ženu i decu (njih šestoro od 2-12 godina) a da će mu oni naći novu, Hutu ženu. Pobegli su u šumu i ostali tamo 2 meseca do kraja rata, samo je otac ponekad obilazio kuću koja je u međuvremenu, naravno, opljačkana.
Što se tiče hrane vrlo je jednolična: klasičan krompir, takozvani slatki krompir, kasava, pasulj i banane - to je sve. Kuvana jela su uglavnom neka vrsta kaše na vodi, retkoo kada koriste ulje, meso jedu par puta godišnje ili nijednom, i ne prave nikakve kolače, slatkiš niti koriste šećer.
Čudno je da uopšte ne drže kokoške, neke kuće imaju po jednu kravu (mleko prodaju da bi imali bar malo para). Prilikom posete smo ručali gulaš od sastojaka koje smo sami doneli, sa pirinčem. Na kraju su nas ispratili uz veliku pažnju ostalih seljana.
Zanimljivo je da su tekstil i bilo kakva garderoba stigli u selo pre 40-50 godina, a da se pre toga nosila odeća od neštavljene kože raznih životinja, vrlo gruba i neprijatna za nošenje, kao i razne pletene suknjeod raznih biljaka. Žene ranije uglavnom nisu nosile ništa u gornjem delu tela.
Na kraju, da napomenem da Srbija i Ruanda imaju bar dve zajedničke stvari:
1. Bez obzira na sve obe zemlje su uvek uspevale sebe da prehrane i nikad nije bilo neke gladi
2. Ruanda ima sud sličan Haškom Tribunalu u Tanzaniji u gradu Arusi u podnožju Kilimandžara, koji je veoma diskreditovan, kao uostalom i Haški.
Nebojša, Kigali, Ruanda
............
NAPOMENA: Molimo vas da imate u vidu da nije dozvoljeno prenositi tekstove sa rubrike bez prethodnog pisanog odobrenja autora i Politike Online jer se time dvostruko krše autorska prava. Nepoštovanje ove zabrane proizvešće zakonske posledice. Redakcija.
objavljeno: 09.01.2013.
