Izvor: Press, 18.Mar.2013, 20:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ropstvo Janković Saleta

Posle keca u Nišu ostaje da se vidi ima li Zvezdin sportski direktor Zoran Stojadinović uistinu keca u rukavu, trenera koji je kadar da konsoliduje grupu građana u crveno-belim dresovima, ali i trenera na koga će da se računa za sledeću godinu. Ako je takvog zaista bilo, kako se govorilo, trebalo ga je imenovati na kraju polusezone. Ako takvog nema, zašto onda da se Jankoviću opet ne progleda kroz prste kad je ionako sve izgubljeno. U tom slučaju bi se i sam Zvezdin trener lakše nosio s >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << bremenom da se, po nepisanom pravilu, zna ko je najveći krivac kad su rezultati loši.

Lepo jednom reče strateg Partizanovih košarkaša Duško Vujošević: postoje dve sorte trenera - oni koji su smenjeni i oni koji će biti smenjeni. Jankoviću je etiketa „bivši” prilepljena posle poraza protiv OFK Beograda u četvrtfinalu kupa i Vojvodine u poslednjem kolu jesenjeg dela prvenstva, oba puta na „Marakani”. S njom je poveo ekipu na zimske pripreme, u nadi da je šest bodova prednosti večitog rivala u trci za titulu državnog prvaka dostižno.

Posle samo četiri kola u nastavku šampionata crno-beli su zalihu gotovo udvostručili, a još je jasnije da srpski Morinjo, kako ga jedni prozvaše ne znajući ni oni zbog čega, a drugi jedva dočekaše da taj nadimak rabe podrugljivo, nema kapacitet da i od ovakvih igrača načini kakav-takav tim, a od bezidejnosti i muljanja na terenu igru.

To, uostalom, nije uspeo ni njegov prethodnik Robert Prosinečki, ni prethodnik Prosinečkog, ni prethodnik tog prethodnika... Zato se Zvezdi, na stranu to što je dotakla dno i mimo igrališta, desilo da pet godina uzastopce ne bude prvak, što je nezabeleženo u njenoj istoriji, a evo neće ni šestu, pa će se Partizan, koji je sve to vreme na tronu, izjednačiti s njom po broju titula (po 25).

Jankoviću, koji je odrastao na „Marakani”, treba odati priznanje što je seo na Zvezdinu klupu kad se od nje bežalo kao što đavo beži od krsta. Treba ga i pohvaliti što je bezrezervno sa igračima delio sumornu sadašnjost kluba. S tim se orobio. Sve ono što njemu ide na dušu viđeno je u Nišu, kao i ranije u Subotici, na Karaburmi, tri puta na našem najvećem stadionu. Takav je trenerski hleb sa sedam kora. Kad se gubi, trenerske glave lete na sve strane.

Ali, Zvezdinoj upravi bi i večeras najcelishodnije bilo da mu ne odrubi glavu već da ga pusti da spasava što može da se spasi i mobiliše svu snagu da se sačuva bar drugo mesto na koje pretenduju i Vojvodina i Jagodina. Seča bi bila mač s dve oštrice, jer ko može da garantuje da će novi trener da izazove tektonsku promenu u Zvezdinoj igri.

Ima rukovodstvo crveno-belih i preča i pametnija posla nego da svaljuje sav teret muke u klubu na trenerova leđa. Neka se večeras, recimo, temeljno razgovara o sistematizaciji radnih mesta, jer zaposlenih i u Zvezdi ima kao kusih pasa. Neka se već jednom preseče po pitanju revizije ugovora igrača, neka im se smanjuju plate koje su za naše uslove em previsoke, em nemaju pokriće u učinku na terenu pa makar bile i samo brojke na papiru.

Pitajte, uostalom, Čovića šta misli o tome, ali i svakog odanog navijača crveno-belih.

Doduše, najveći apsurd u Zvezdinoj bedi naposletku ispade što se Čović i Džajić zakrviše zbog 8.000 ili 8.500 evra plate mučenom Petkoviću...

autor: Goran Anđelić

Nastavak na Press...