Izvor: Šumadija Press, 30.Okt.2015, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romkinja kojoj je to životni poziv
„To što sam Romkinja ne shvatam samo kao svoju nacionalnu pripadnost, već i kao svoj poziv“, kaže o sebi dvadesetosmogodišnja Slađana Miladinović.
Slađana je diplomirala na odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, radi kao asistentkinja u nastavi u osnovnoj školi u Kragujevcu i aktivistkinja je Obrazovno-kulturne zajednice „Romanipen“ od samog osnivanja.
Kada je krenula u školu, verovatno >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << nije ni pomišljala da je to nešto posebno. Međutim, iako oduvek i dobro dete i odličan đak, Slađana se već u osnovnoj školi suočila sa tim da je većini neobično što je kod nje u kući čisto, što ima peticu iz matematike… a Romkinja je.
– U svom odeljenju sam bila prihvaćena i nisam toliko osećala da sam drugačija, ali je sve to prestajalo kada izađemo na odmor i ja dođem u kontakt sa drugom decom koja su često znala da ističu baš tu moju različitost i da mi govore i nešto loše – biranim rečima Slađana opisuje svoje osnovnoškolske dane.
Danas, njen životni poziv je prvenstveno obrazovanje Roma. Zahvaljujući brojnim programima na kojima je radila, postignuti su određeni rezultati. Za početak, sva romska deca u Kragujevcu pohađaju predškolski program, što je, kako kaže, veliki uspeh za jednu lokalnu sredinu.
– Kroz obrazovanje romske dece i njihovo uključenje u sistem mi se trudimo da smanjimo veliku zloupotrebu koja je, nažalost, veoma prisutna, bilo u ekonomske ili političke svrhe. Iako su problemi, naravno, mnogo širi, obrazovanjem može da se utiče i na smanjenje siromaštva i tako izađe iz začaranog kruga u kojem su Romi sada – kaže Slađana.
Najvažnije je postići da romska deca imaju jednake uslove kao njihovi vršnjaci, da ne dolaze gladni u školu, da se njihovim porodicama omogući bolji materijalni položaj kako bi i kod kuće imali uslova da uče i napreduju, jer bi tako sigurno pokazivali mnogo bolje rezultate, ističe Slađana.
Koliko su rani susreti s diskriminacijom koju jedno dete teško može i da razume uticali na nju, koliko je važna uloga pedagoških asistenata, šta nam je donela „prva dekada Roma“, a čemu se teži ubuduće, šta svako od nas može da učini da bi nam bilo bolje, gde je u svemu tome država, kao i mnogo toga drugog, saznajte u najnovijoj, 12. epizodi serijala „Dobar dan, kako ste?“.
Projekat “Dobar dan, kako ste?” realizuje se u produkciji Novinske agencije Rakurs, u saradnji sa Radio-televizijom Kragujevac i portalom Šumadijapres, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja.
