Izvor: Blic, 03.Avg.2014, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romi u Aušvicu poručili Evropi da je njihov dom u njoj
Više od hiljadu ljudi, pre svega mladih Roma stiglih iz 25 evropskih zemalja, odali su juče počast Romima žrtvama genocida u nekadašnjem nacističkom logoru Aušvic, na dan kada su pre 70 godina nacisti poslali u gasne komore 2.897 poslednjih Roma u logoru. Ozloglašeni logor Aušvic
Više od hiljadu ljudi, pre svega mladih Roma stiglih iz 25 evropskih zemalja, odali su danas počast Romima žrtvama genocida u nekadašnjem nacističkom logoru Aušvic, na dan kada su pre 70 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << godina nacisti poslali u gasne komore 2.897
poslednjih Roma u logoru.
Dan kada su nacisti likvidirali posebni romski logor u delu Birkenau u najvećem stratištu holokausta koji su podigli na jugu okupirane Poljske, noć između 2. i 3. avgusta pre 70 godina obeležava se u svetu kao Dan sećanja na žrtve genocida nad Romima.
Okupljeni su poštu odali pred Spomenikom Romima i Sintima u Aušvicu.
"Čekali smo na to 70 godina. Prvi put smo danas čuli reč 'oprostite' od rukovodstva nemačkog Bundestaga", pozdravili su Romi i Sinti u Aušvicu potpredsednicu nemačkog parlamenta Klaudiju Rot.
Na ovu, 70. godišnjicu stradanja Roma u pogromima tokom Drugog svetskog rata kada je u Nemačkoj i okupiranoj Evropi stradalo oko pola miliona njih, posebno je istaknuto upozorenje Roma na današnju diskriminaciju u mnogim zemljama Evrope.
"Želimo da budemo punopravni građani zemalja u kojima živimo. Sa svim obavezama i pravima. Romi u Evropi su građani svojih država. Želimo da se naša naredna pokoljenja osećaju u njima kao kod kuće. Mi nemamo kuda da se vraćamo. Tu je naše mesto - u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, u drugim zemljama", poručio je juče iz Aušvica predsednik Udruženja Roma u Poljskoj Roman Kvjatkovski.
"Dan 2. avgust 1944. godine duboko se utisnuo u kolektivno pamćenje naše manjine. Naš cilj je da taj istorijski datum prođe kroz vrata pamćenja cele Evrope. Tek kada evropski narodi priznaju žrtve holokausta Rome i Sinte kao deo svoje istorije, kulture i pamćenja, tek tada možemo da kažemo da smo izvukli pouku iz uznemirujućeg nasleđa nacional-socijalizma", kazao je na pomenu predsednik Centralnog saveta Roma i Sinta u Nemačkoj Romani Roze.
Posebne poruke podrške uputili su danas poljski i svetski zvaničnici na čelu s predsednikom Poljske Bronjislavom Komorovskim i predsednikom Evropskog parlamenta Martinom Ssulcom, kao i papa Franja.
Kroz Aušvic, najveću nacističku fabriku smrti u okupiranoj Evropi, prošlo je 23.000 Roma a oslobođenje 27. januara 1945. godine nije dočekala 21.000.
Pored Jevreja i Poljaka upravo Romi su bili najbrojnija nacionalna grupa u logoru a deportovani su iz 14 evropskih zemalja u deo logora Birkenau, 32 barake gde većina nije preživela bolesi, glad i iscrpljujući život u logoru, dok su ostale nacisti pobili u gasnim komorama.
Istoričari procenjuju da pogrome, deportacije i život u koncentracionim ili radnim logorima u Hitlerovoj Nemačkoj i na okupiranim teritorijama tokom Drugog svetskog rata nije preživela čitava polovina Roma sa tih prostora.
Najčitanije SADA:
.jpg)
