Izvor: Southeast European Times, 28.Dec.2010, 00:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Romi na Kosovu: život na ulici

Sve više Roma na Kosovu pokušava da zaradi za životu proseći

27/12/2010

Muhamet Brajšori za Southeast European Times u Prištini - 27.12.2010.

Mogu se videti na raskrsnicama, na Trgu Majke Tereze i u krugu Univerziteta u Prištini. Čini se kao da su svuda -- čiste šoferšajbne automobila na semaforima i mole vozače za sitniš.

U Prištini nije iznenađenje videti decu kako prose na ulici da zarade za život. Ta deca su uglavnom lokalni Romi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ali i Albanci koji žive u siromaštvu, ali broj Roma iz Albanije je u porastu.

Većina te dece stara je između četiri i šesnaest godina; ima podjednako i dečaka i devojčica. Ponekad su u pratnji roditelja, koji nestrpljivo čekaju u blizini. Prošnja u Prištini nije bila neuobičajen prizor ni pre ratova 90-ih, iako se čini da se danas više ljudi njom bavi.

Deca ne idu u školu, žive na ulici. Koriste ih kriminalne grupe, a prošlosti su neku decu koristili za krijumčarenje droge. Mnogi još uvek veruju da novac koji ta deca „zarade“ prošnjom često završava u džepu organizovanih kriminalnih grupa.

Majka (levo) motri na sina koji prilazi prolaznicima da bi prosio.

Tridesetpetogodišnja EB je iz Lušnja, u Albaniji. „Imam šestoro dece. Kao i ostali, svakog dana dolazim ovde i molim ljude da mi daju malo novca. Ponekad deca idu na ulicu da prose bez mene, ali sve to nije dovoljno da kupimo hranu. Živimo u šatorima. Ponekad prespavamo ovde u crkvi“, kaže ona, misleći na Srpsku pravoslavnu crkvu u krugu Prištinskog univerziteta.

Kaže da joj deca ne idu u školu i da neće ni ići, pošto se za to nema para. Ono što je u ovom trenutku važno, kaže, jeste da prežive i „ne umru od gladi“.

Za mnoge ljude koji sreću decu beskućnike na ulici, takva situacija je neprihvatljiva. „To je kršenje zakona i država mora da ih zaštiti“, kaže za SETimes Liridona Ibrahimi, studentkinja Univerziteta u Prištini.

„Pozitivni propisi na Kosovu štite te ljude, čak i one koji stižu iz Albanije“, kaže analitičar iz Prištine Asad Gaši.

„Kada je reč o Romima koji stižu iz Albanije, država ima obaveze, i prema međunarodnim i prema domaćim propisima, da im ponudi azil ako nisu zaštićeni u Albaniji. Prema zakonu o azilu Kosova, za vreme njihovog boravka na Kosovu moraju biti legalizovani dobiti pomoć“, dodaje on.

Čak i veoma mala deca mole za novac od potpunih stranaca na ulici.

Romi u Albaniji žive gore od drugih društvenih grupa; oni su beda sami za sebe. Infrastruktura u njihovim selima se raspada, a kuće su često neuseljive. U nekim mestima se grade stanovi za Rome, ali ne postoji politika da se poboljša njihov kvalitet života. Gaši kaže da je vladi potrebna „funkcionalna nacionalna strategija“ za rešavanje problema sa kojima se Romi suočavaju.

Prema podacima matične službe i službe za socijalne poslove Opštine Priština ne postoji zvanična procena broja Roma. Problem je i u tome što više od 90 odsto dece sa ulice nije zavedeno u matične knjige. Pošto su rođena kod kuće ili na ulici, nisu im izdate krštenice. Samim tim i ne mogu da se prijave za dobijanje finansijske ili zdravstvene socijalne pomoći, jer nemaju lične karte.

Isto tako, ne upisuju se ni u škole i jednostavno žive na ulici i prose. Nepohađanje škole znači da odrastaju bez ikakvih izgleda da se zaposle i taj ciklus se ponavlja za svaku novu generaciju Roma.

Artan je iz Prištine i na Trgu Majke Tereze poznaju ga gotovo svi. Svakog dana obilazi obližnje restorane i prosi. Kaže da ima trojicu braće i četiri sestre.

Pošto deca ne idu u školu, ciklus beskućništva se nastavlja.

„Neki“, objašnjava Artan, „žive na ulici i rade sve što mogu. Ponekad je mama sa mnom, ali ne uvek, pošto svi moramo da izađemo i prikupimo novac. Nikad nisam išao u školu i ne znam da ni da pišem ni da čitam, nemam kuću i spavamo na autobuskoj stanici“. Artan ima devet godina.

Aktivisti kažu da je jedini način da se njihov problem reši jeste da im se dodeli socijalna zaštita, uključujući pristojan smeštaj i obrazovanje. Ministarstvo prosvete usvojilo je Strategiju za integraciju Roma, Aškalija i Egipćana (RAE), ali to je za sada samo slovo na papiru.

Ministarstvo zajednica, zajedno sa misijom UNDP na Kosovu, pokrenulo je program školskih stipendija kako bi pomogla deci iz gore pomenute tri zajednice da pohađaju školu, ali je broj tih stipendija ograničen, ako se imaju u vidu njihove ukupne potrebe.

Kosovska policija stalno izbacuje Rome iz Albanije, ali se oni uvek vraćaju. Gaši smatra da je to čista trgovina ljudima, imajući u vidu koliko ih se vraća nazad.

Prema njegovim rečima, trgovinu ljudima bi trebalo posmatrati kao ogranak organizovanog kriminala, protiv kog se Kosovo bori baš kao i druge zemlje u regionu i šire.

Prištinski sud odobrava te deportacije zato što je, po zakonu, ulična prošnja krivično delo. Prosjake prosleđuju albanskim vlastima i uglavnom šalju u Kuks, u severoistočnoj Albaniji. Tamo žive u sumornoj bivšoj industrijskoj zoni u napuštenim zgradama ili šatorima. Kuks je odskočna daska za prelazak Roma na Kosovo.

Gaši kaže da bi vlade Kosova i Albanije trebalo da reše to pitanje time što će ponuditi socijalne garancije za one koji se vrate u Albaniju. Kaže da, za sada, ni jedna ni druga vlada nisu uspele ništa da učine.

Nastavak na Southeast European Times...