Izvor: Southeast European Times, 29.Dec.2012, 15:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Romi „između čekića i nakovnja“

Organizatori se nadaju da će kroz filmski festival uspeti Romima da predstave aktivizam.

29/12/2012

Harijet Sejlem za Southeast European Times iz Prištine – 29.12.2012.

U kosovskoj prestonici Prištini, na Rolling Film Festivalu, četiri dana su prikazivani filmovi o Romima i filmovi koje su snimili Romi.

Daleko od blistavih holivudskih blokbastera, ovi niskobudžetni, snažni prikazi romske istorije i kulture, istovremeno su brutalni i saosećajni. >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Filmovi, mešavina dokumentaraca, fikcije i ličnih priča, snimani su u Nemačkoj, na Kosovu, u Sloveniji, Mađarskoj i dalje, i refleksija su složenosti, različitosti i rasutosti romske dijaspore širom Evrope.

Jedna od najvećih etničkih manjina u Evropi, sa 10 do 12 miliona pripadnika, Romi su verovatno najdiskriminisaniji. Mnogi žive u zemljama centralne i istočne Evrope i na Balkanu u velikom siromaštvu; nivo obrazovanja i pismenosti je nizak, a stope nezaposlenosti izuzetno visoke. Mnogi su zvanično bez države. Bez ličnih dokumenata oni nemaju pristup socijalnim programima i beneficijama.

Ta marginalizovana pozicija čini Rome izuzetno podložnim spoljnim pritiscima i političkim snagama. Kada je na Kosovu 1998. godine izbio otvoreni sukob između Srba i kosovskih Albanaca, Romi su se našli između dve vatre. Optuženi za saradnju sa srpskim susedima, oni su se posle intervencije NATO 1999. godine našli na meti osvetničkih napada kosovskih Albanaca, uključujući fizičko nasilje.

Kao što se često dešavalo u njihovoj nemirnoj istoriji, Romi su bili nevidljive žrtve. Međunarodni mediji i humanitarne organizacije pre svega su se fokusirali na kosovske Albance i, u nešto manjoj meri, na srpske izbeglice. Susedna Makedonija je vratila mnoge Rome, a oni koji su uspeli da nađu utočište u Crnoj Gori i u Srbiji dočekani su neprijateljski, uz vrlo loše uslove za život.

Mali broj Roma počeo je da se vraća na Kosovo. Međutim, većina je prisilno vraćena, posebno iz Nemačke i Francuske. Prema izveštaju Hjuman rajts voča iz 2010. godine, „ekstremno siromaštvo, socijalna uskraćenost, konstantna diskriminacija, politička nestabilnost i nepostojanje adekvatne pomoći“ i dalje su barijere održivim programima povratka.

Festival je održan u Prištini od 12. do 16. decembra. [Fotografija ljubaznošću Fisnika Dobrecija]

Diskriminacija nad Romima i dalje je stvarnost na Kosovu.

„Tokom rata smo se našli između dve vatre“, kaže Driton Beriša, romski izbeglica iz Plemonite. „Sada je to manje izraženo, možda bismo mogli da kažemo da smo između čekića i nakovnja. Ne mogu da odvojim odnos Roma sa Srbima i sa Albancima. To zavisi od mesta i koteksta. Na primer, vidim da različitim grupama znači kojim jezikom govorim, da li koristim albanski ili srpski izgovor svog imena. To se posmatra kao izražavanje podrške jednoj ili drugoj strani, ali Romi ne žele da biraju.“

Beriša je pomogao u osnivanju Rolling Film Festivala, koji je održan u Prištini od 12. do 16. decembra. On je jedan od nekolicine Roma koji pohađaju fakultet na Kosovu. Zasluge za taj uspeh pripisuje nevladinoj organizaciji Balkanski suncokreti.

„Oni su me naučili da pecam, umesto da mi samo daju ribu", dodaje on. "Vidim mali napredak od strane vlade u smislu strategije. Oni grade kuće Romima, što je dobro, i daju im da vode mala preduzeća kako bi se održali. Ali, danas ne vidim preduzeća koja vode Romi. Ljudi nemaju neophodna znanja da bi upravljali njima i na kraju ih prodaju. Ne možete da jedete zidove.“

Nedovoljno obrazovanje i prateće siromaštvo takođe doprinose neangažovanosti. Nezaposlenost među kosovskim Romima je veća od 90 odsto. „Mnogi nemaju vremena da se angažuju. Prioritet broj jedan je da osiguraju da njihove porodice imaju šta da jedu.“

Za Berišu i njegovog kolegu, dugogodišnjeg aktivistu Samija Mustafu, koji je takođe osnivač Rolling Film Festivala, to predstavlja svrhu njihovih projekata -- podučavanje veštinama i lokalni aktivizam. Program svake godine pomaže mladim Romima u snimanju kratkih filmova. Oprema je osnovna, većina je snimljena mobilnim telefonima, ali filmovi koji su ove godine učestvovali na festivalu pokazuju kako bavljenje istorijom i okolnostima podstiče dalje osposobljavanje.

Kosovski Romi ne mogu da sede i čekaju promene, jer istorija govori da se to neće desiti; oni moraju da ih pokrenu.

„Uvek jači odlučuju šta je ispravno, a šta pogrešno“, rekao je Beriša. „Pobednik u ratu je heroj. Gubitnik je terorista. Romi moraju da dignu svoj glas. Ako nas je više, veća je šansa da će nas čuti.“

Nastavak na Southeast European Times...