Izvor: Politika, 10.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Romeo traži Juliju
Muškarac je logičnije biće, žena u mašti može da izgubi trenutak realnosti
Konstantin Kostjukov, prvak i direktor Beogradskog baleta, vaspitavan je na tradiciji klasične ruske škole. Jasna spoznaja o samom sebi, bez ikakvog preuveličavanja, nešto je na čemu on insistira. Ko sam ja, čemu težim, koja su moja lična htenja, a šta realne mogućnosti?
Žena koja u planetarnoj potrazi za izgubljenim smislom uspe da odgonetne ove, i za filozofe i antropologe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << teško rešive dileme, njemu je vredna divljenja.
Lukava mudrica
U tom slučaju, ona bezbolnije može da komunicira sa drugima. Lakše i razumljivije oblikuje i razmenjuje sopstvene stavove. Jaka doza individualnosti je ono što umetnik posebno ceni.
– U kombinaciji sa sopstvenim stilom, to je nešto pred čim se možemo pokloniti. Velika retkost. Meni izgleda da se sve žene oblače u istoj radnji. Slične su, konfekcijski jednoobrazne, uniformisane. Po stilu koji neguju može da se vidi mnogo toga. Kakav je njen karakter, način na koji razmišlja. Odbija me nekultura i neukus, pogotovo u odevanju. Na neki način, smatram da odelo čini čoveka. Drugačije se ponašam i mislim, moj pokret dobija nov ton, kada obučem sportski kostim ili odelo. Nažalost, raskalašnost koja dolazi sa modne piste negativno utiče na ženu. Sve više ih je zahvaćeno tom infekcijom. Ženstvenost nije u golom pupku ili miniću. Njenu suštinu treba tražiti u pameti i znanju. Imaju inteligenciju, brzo shvataju i reaguju, mogu da vode i državu. Mudra žena zna kako da koristi svoje kvalitete, lukava zna da koristi i lepotu. Međutim, moj utisak je da žena spada u neku vrstu bića koje je kapriciozno. Hoće da zadovolji svoj ego, svoje prohteve. Muškarac može da se strpi, naučili su da pređu preko nekih stvari. Dotle, one hoće stvari da preokrenu na svoju stranu – smatra umetnik. Oštar je protivnik ideje po kojoj se žena isključivo tretira kao pomoćna snaga. Iako joj on daje ravnopravno zastupljenu poziciju u svim sferama društvenog života, ističe bitnu razliku u psihologiji. U čemu se ona drastično ogleda?
– Muškarac može da bude realniji, stabilniji. Žena je više zaneta, maštovitija. Ponekad u toj mašti ona može da izgubi trenutak realnosti. Muškarac je logičnije biće, žene ne vole logiku. Sklone su iracionalnom. Od prirode imaju svoje cikluse. U tom trenutku su ranjive, njima se plače. Zato je bitno da imaju na koga da se oslone. Kao i na sceni, balerina je u rukama svog partnera, on mora da vodi igru – pravi paralelu.
Ruskinje su sada šik
Bog igre, kako ga nazivaju kritičari koji ga porede sa kontroverznim ruskim igračem i koreografom Nižinskim, početkom devedesetih ovladao je podijumom našeg nacionalnog teatra. Komandant vlastitog pokreta i emocija, nije ostao neprimećen. Kakvu razliku on beleži između ovdašnje i žene kulture iz koje dolazi?
– U to vreme Beograđanke su bile više negovane, dok su u Rusiji bile jače – po karakteru, radu, svakodnevici, teretu koji su vukle. Ovde su se tada više bavile sobom. Sada se dosta promenilo. Kada odem u Rusiju, ne može da se poredi, sve su doterane, šik. Što znači da manje zavisi od područja, a više od okolnosti u kojima žena živi – smatra. Nije li, danas, u sferi partnerskih odnosa situacija takva da svi zajedno sedimo na truloj grani? Preti li ona da pukne i slomi se? Na ova pitanja, Kostjukov daje interesantnu tipologiju.
– Dosta zavisi i od samih muškaraca. Postoje oni kojima ne smetaju jake i dominantne žene. Romantičari, njih je manji broj, radije se vezuju za nežne i krhke. Romeo traži Juliju. Ipak, čini se, najviše je onih kojima treba mama. Oni u svakoj ženi traže nekoga da ih vodi kroz život. Da im kaže koje odelo i kravatu da nose – navodi Konstantin Kostjukov.
Aleksandra Marković
[objavljeno: 10.12.2006.]
