Izvor: Politika, 19.Dec.2011, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rok-igranka za zlatne godine
Podsećanje na igranke iz ranog doba rokenrola na podijumu sale „Amerikana” u Domu omladine
Možda su zašli u godine kada bi mlađi trebalo da im ustupaju mesta u gradskim autobusima, ali već prvi zvuci benda bili su dovoljni da poskaču sa stolica i zaplešu na podijumu sale „Amerikana” u Domu omladine. Da im sede glave nisu bleskale u polutami, onaj ko je gledao njihove pokrete mogao se na čas prevariti i pomisliti da je upao na žurku za klince a ne na „rokenrol >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << matine za omladince” koji su prevalili i pedesetu godinu. Noge su im sigurno malo otvrdle u odnosu na kondiciju u kojoj su bili kada su pre nekoliko decenija dolazili na rane rok-igranke u Domu omladine, ali i tada su kolena umela da se odseku kada bi za ples zamolili neku lepu devojku, to jest kada bi se pred njima poklonio i ruku im pružio privlačan mladić. Danas su ljubavi začete na tom mestu krunisane već i unucima a i dalje se izražavaju kao u ranim danima – intimnim stiskavcem uz neku laganu melodiju i vrtoglavim obrtima uz brze pesme, savršenim prilikama da se izabrana dama, sad već supruga, obrne oko ose, strastveno zabaci unatrag i zadrži izvijena, potpuno prepuštena još uvek snažnim rukama svog džentlemena.
Sem parova, vernoj rekonstrukciji igranki iz ranog doba rokenrola, kada su i ta muzika i njeni obožavaoci još bili naivni i nevini, doprinosile su i stare drugarice koje su – kao nekad, dok su još čekale da im priđe kakav zgodan dasa – igrale u ženskim tandemima. Gospoda bez partnerki, koja su dostojanstveno i mirno sedela, samo bi se odjednom prenula, dlanovima i stopalima prihvatila ritam i zanjihala se celim telima kada bi bend zasvirao neku od melodija koje su im ostale urezane još otkad su ih prvi put čuli. I odeća je bila šarenolika, kao na svakoj starinskoj igranci ili današnjoj žurci. Pojedini su se doterali kao onda kada su se još spremali da upoznaju ljubav svog života, neki su se pojavili u ležernim kombinacijama, sličnim onima koje su nekada odevali da bi pokazali kako su isuviše kul da bi ih prodrmao i zaveo poslednji modni krik.
I bend je bio autentičan. Vokalno instrumentalni sastav „Zveri”, potpomognut „Lepoticama”, dvema pratećim vokalima, sačinjen je od starih rokera, članova grupa koje su jea-jea muziku, kako se tada nazivala po poklicima koji su starijima i uštogljenijima zvučali kao neartikulisani zvuci iz džungle, donele u Beograd. „Zveri” nisu odstupale od pravovernog repertoara za nostalgičare – nizali su Elvisa Prislija, „Bed lompani”, „Lavin Spunful” i ostale muzičare i pesme zbog kojih su pre mnogo godina i zavoleli muziku od koje ni do danas ne odustaju. Ima cinika koji kažu da u Beograd maltene ne dolazi nijedan rok-bend sem „dinosaurusa”, koji su već prošli svoj vrhunac. Za ljubitelje onih grupa koje su već prestale i da postoje pre nego što su Beograđani dobili priliku da ih slušaju u svom gradu, tu su „Zveri” da pokažu kako bi zvučali sanjani koncerti nekih od najvećih klasika. A za zlatno doba rokenrola još uvek imamo mnogo publike, makar i ona sad bila u „zlatnim godinama”.
V. V.
objavljeno: 19.12.2011
