Izvor: Politika, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rog – bočica za bebe
Flašice za bebe neizostavni su deo bebi-opreme. Tu su one za mleko, vodu, sokiće, različitih oblika i veličina sa posebnim cuclama anatomski napravljenim za najmlađe. U moderno doba flašice se prave od posebno obrađene plastike koja može da izdrži visoke temperature dok se bočica steriliše. Ipak, bočica za bebe nije privilegija današnjih mališana - u ovom pronalasku, doduše u drugačijem obliku i napravljenom od drugog materijala, uživali su najmlađi vekovima, pa i milenijumima unazad.
Neki >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istorijski podaci ukazuju da su bočice za bebe još 1500 godina pre nove ere pravili stari Grci i Rimljani, a na to ukazuju predmeti pronađeni prilikom arheoloških iskopavanja.
Neke indicije ukazuju na to da su i drevni Egipćani koristili posebne posude pomoću kojih su hranili bebe. One su bile duguljastog oblika i imale su otvor na oba kraja. Najčešći materijali od kojih su pravljene ove preteče bočica za bebe bili su kamen, drvo, metal, grnčarija i porcelan. U srednjem veku u nekim krajevima naše planete popularan predmet za hranjenje najmlađih bio je - rog. Prema nekim sačuvanim podacima, Indijanci iz Arizone bili su poznati po svojim "činijama" za hranjenje beba koje su pravili od crvene gline.
Interesantno je da je većina ovih posuda i flašica za najmlađe bila korišćena za posebne kaše napravljene od cerealija i vode, kojima su hranjene bebe. Otvor na vrhu ovih predmeta za "hranjenje" nekada je proširivan prema gustoći kašice. Nevolja sa svim ovim flašicama ležala je u tome što ih je bilo gotovo nemoguće očistiti, pa su vremenom predstavljale izvor zaraze.
Amerikanac Čarls Vindšip iz Roksberija u Masačusetsu patentirao je prvu staklenu bočicu za hranjenje 1841. godine. Njegova flašica bila je posebnog oblika prilagođenog da leži na majčinim grudima, kako beba ne bi primetila razliku između majčinog i veštačkog mleka. Nešto pre njegovog otkrića, na Starom kontinentu se koristila bočica sa posebno oblikovanim "vratom" i specijalno obrađenim gumenim vrhom, koja je sredinom 19. veka preneta u Ameriku. Za samo nekoliko godina bočica je osvojila ceo američki kontinent i postala je veoma popularna.
Ilaja Pret iz Njujorka 1845. godine patentirao je gumenu cuclu koja se stavljala na vrh flašice, ali je njegov pronalazak počeo da se masovno upotrebljava tek početkom 20. stoleća. Razlog za to verovatno je ležao u činjenici da je guma, koja se tokom 18. veka upotrebljavala za flašice, bila tvrda i topila se prilikom sipanja vrućeg mleka ili sterilisanja bočice. U to doba u Americi su masovno proizvođene flašice za bebe koje nisu mogle da stoje uspravno.
Do kraja Drugog svetskog rata u američkom zavodu za patente bilo je registrovano 230 bočica za hranjenje beba. U decenijama koje su usledile velike svetske kompanije počele su da se utrkuju u proizvodnji sve modernijih proizvoda za najmlađe među kojima su bile i bočice za hranjenje mališana. Staklo je postepeno zamenila plastika, a na svetskom tržištu pojavile su se bočice najrazličitijeg oblika i namena.
D. I.
[objavljeno: ]
