Izvor: Danas, 28.Dec.2015, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodoljupci
Takozvani socijalisti – mislim na ove naše, na SPS – uvek su znali da pronađu lepu reč za sebe i u toj stvari nisu omanuli ni na prednovogodišnjem trandibalu koji su povodom dvadesetpetogodišnjice postojanja upriličili u Novom Sadu, u Srpskom narodnom pozorištu, na sceni na kojoj su ne tako davno igrali i Sterijini “Rodoljupci”.
Kako socijalističkorodoljubački red i nalaže – kolo je vodio predsednik, Ivica Dačić. Spoljni popečitelj, nije to nepoznato, voli >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << “krupne” i trogatelne reči, pa je sledstveno, na trandibalu blagoizvoleo izjaviti sledeće: “Da nije SPS-a, Vojvodina bi bila kao Kosovo”. Ima zlih jezika koji bi stvar postavili ovako – "Da nije (bilo) SPS-a, Kosovo bi bilo kao Vojvodina” (i bilo u Srbiji). I ja bih to do pre neku godinu postavio tako, ali već izvesno vreme tako ne postavljam, ne zato što sam stekao bolje mišljenje o SPS-u, nego zato što mi je došlo iz dupeta u glavu da je zamešateljstvo s kraja osamdesetih i početka devedesetih dibidus složena pojava i da svaljivanje svih pičvajza na SPS-ovu grbaču ne rasvetljava nego zamagljuje problem čiji koreni sežu poduboko u XIX vek.
Šta je još Dačić rekao? Evo, recimo, jednog citata: “Stvaranje jedinstvene Srbije za vreme SPS-a je istorijska pobeda za Srbiju i srpski narod. Vojvodina je srpska autonomija, ona je autonomija u Srbiji, a ne autonomija protiv Srbije. Nijedna zemlja na svetu ne bi tolerisala cepanje svoje teritorije.” Pretpostavljam da bi gorepomenuti zli jezici na to rekli da je ta “istorijska” pobeda (sve je kod socijalista istorijsko) bila vrlo nalik onoj poslovičnoj Pirovoj, a možda i gora, i da bi za sve nas, skupa, bilo baš onako dobro da SPS prestane da pobeđuje, u čemu će, kako stvari stoje, verovatno i biti sprečeni. Mada, nikad se ne zna.
Oglasio i Bajatović, koji je – bar sam tako načuo negde u prolazu – već viđen... Ne trčite pred rudu, nije viđen za Mladenovac, nego za pokrajinsko premijerstvo. A evo šta je Bajatović rekao: “Kod nevelikog broja Srba u Vojvodini slovo B češće asocira na Beč i Budimpeštu nego na Beograd. Ali, mi Srbi nismo sišli s uma i niko nema pravo da proda skupo plaćeni nacionalni interes.” Kad smo već kod Beča, čuveni Bečlija, doktor Frojd, svakako bi zaključio da uvaženi govornik podsvesno želi da slovo “B” sve u Vojvodini asocira na Bajatovića. Ala sva ova čuda i pokore nisu bili tema naše kolumne. Naša tema je strateški previd koji su Srbi napravili još davnih dana, u vreme kada se Vojvodina konačno spojila sa maticom. Umesto da od ostatka Srbije (sa sve Kosovom) naprave veliku Vojvodinu, davali su (i daju) sve od sebe da od Vojvode naprave malu Srbiju i u tome su – gotovo stoprocentno – i uspeli. I tek će – kako stvari stoje – u tome uspeti.
