Izvor: Blic, 24.Feb.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rodno mesto svetitelja
Na tridesetom kilometru od Trebinja prema Ljubinju, na desnoj strani Popova polja smešteno je selo Mrkonjići. Na prvi pogled ne razlikuje se mnogo od ostalih hercegovačkih sela. Među kamenim kućama koje je već načeo zub vremena, izdvaja se nova crkva koja je 1997. podignuta na ostacima rodne kuće svetog Vasilija čudotvorca ostroškog i tvrdoškog.
Poslednjih godina ovo mesto je nezaobilazna destinacija onih koji u Hercegovinu dolaze s namerom da posete niz verskih objekata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao što su manastiri Tvrdoš, Duži, Zavala, ali i onih koje put slučajno nanese kroz ovaj deo RS, budući da je crkva smeštena samo stotinak metara od magistralnog puta Trebinje-Mostar, koji je i najkraća veza Banjaluke s jugom RS.
Neposredno u blizini crkve nalazi se i čuveno stablo košćele za koju se u Hercegovini kaže da „pamti svetitelja".
„Moja strina koja se udala u Mrkonjiće 1908. godine, kaže da je košćela bila ovakva i kad se ona udala i mi verujemo da ovo stablo pamti sveca", priča Jovo Lučić, domaćin slave u Mrkonjićima koja se održava 12. maja, na dan svetog Vasilija ostroškog čudotvorca.
Posebno je interesantno da ovo stablo, izuzetno bogate krošnje, praktično i nema „srži", odnosno, svoje unutrašnjosti, pa mnogi stanovnici smatraju da je i to drvo dar svetitelja.
Sveti Vasilije rođen je 1610. kao Stojan Jovanović. Zamonašio se u selu Zavala u Popovom polju, a službovao je u manastiru Tvrdoš, na Hilandaru i manastiru Ostrog, gde se upokojio 12. maja (po novom kalendaru) 1671 godine.
Hercegovci pokazuju veliko poštovanje prema svetom ocu Vasiliju. Iako se u ovom kraju mnogi zaklinju bogom, Hristom, crkvom, imenom svetog Vasilija nikad se ne zaklinju. I kad god pominju sveca, dodaju „slava mu i milost". Takođe, ukoliko neko planira da ide na poklonjenje u manastir Ostrog gde se nalaze mošti svetitelja, nikad neće reći „idem u Ostrog", nego „imam želju da odem", jer se smatra da je veliki greh izgovoriti, a iz bilo kog razloga ne otići.
Na drugom kraju sela nalazi se i grob majke svetog Vasilija, a posetioci koji prođu ovim delom Hercegovine kažu da se lepota divljeg, krševitog krajolika teško može opisati.
Zapadno od sela na vino i pršutu
Uprkos velikom broju posetilaca, u selu Mrkonjići ne postoji kafana, niti bilo kakvo mesto gde bi posetioci, posebno u letnjim danima kada na ovom području živa u termometru prelazi četrdeseti podeljak, mogli pronaći osveženje. Ipak, u selima Dobromani, koje je sedam kilometara zapadno od Mrkonjića, i Dračevo, koje je na dva kilometra, nalaze se restorani od kojih treba posebno izdvojiti onaj u Dračevu gde se u autentičnom hercegovačkom ambijentu mogu probati specijaliteti ovog kraja, uz odlično crno i belo vino koje proizvodi vlasnik restorana.
