Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Nov.2008, 02:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rođendan Marije Antoanete

Na današnji dan 1755. rođena je francuska kraljica Marija Antoaneta, supruga Luja Šesnaestog, ćerka austrijske carice Marije Terezije. Kad je 1789. izbila Francuska revolucija, postala je jedna od najomraženijih ličnosti. Pripisana joj je ironična, nesumnjivo apokrifna, poruka narodu: "Ako nemate hleba, jedite kolače". Pod optužbom da je vezama s bečkim dvorom izdala republiku, posle montiranog i besmislenog suđenja, pogubljena je na giljotini pred 300 hiljada Parižana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

Danas je nedelja, 2. novembar, 307. dan u godini. Do kraja godine ima 59 dana.

1687. U Osmanskom carstvu u pobuni je zbačen sultan Muhamed Četvrti i na prestolu ga je nasledio mlađi brat Sulejman Treći.

1721. Posle ratova protiv Osmanskog carstva i Švedske kojima je učvrstio Rusiju na Crnom moru i Baltiku, Petar Veliki je proglašen imperatorom cele Rusije (ruska tradicionalna titula - car, više se nije zvanično koristila).

1766. Rođen je austrijski vojskovođa mađarskog porekla feldmaršal Jozef Radecki, vojni reformator i austrijski nacionalni heroj koji je više od pola veka u bitkama predvodio austrijske trupe. Učestvovao je u bojevima protiv francuskog cara Napoleona I u Italiji i na Rajni i u gušenju italijanskih ustanaka protiv Austrije 1830, 1831, 1848. i 1849. Posle pobeda nad Italijanima 1848. kod Kustoce i 1849. kod Navare postao je guverner Lombardijsko-venecijanske oblasti. Najpoznatiji austrijski vojni marš, iz pera Johana Štrausa, posvećen je njemu.

1789. U Francuskoj je konfiskovana sva imovina rimokatoličke crkve.

1815. Rođen je engleski matematičar Džordž Bul, najznačajniji tvorac savremene matematičke logike i "Bulove algebre", ključne za razvoj računara. Zbog siromaštva završio je samo osnovnu školu, ali je sam naučio klasične jezike i francuski, nemački i italijanski. Na osnovu objavljenih matematičkih radova, 1849. postavljen je za profesora matematike na koledžu u Korku, posle čega je napisao najznačajnije delo "Istraživanja zakona mišljenja".

1891. Rođen je srpski klasični filolog Milan Budimir, član Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta. Proučavo je klasične jezike i indoevropskulingvistiku. Bio je kourednik časopisa Balkanološkog instituta (tada Balkanskog) u Beogradu - "Revue internationale des etudesbalkaniques".Dela: "O Ilijadi i njenom pesniku", "Iz klasičnei savremene aloglotije", "Problem bukve i protoslovenske domovine","Grci i Pelasti", "Dve vrste Aristotelove tragedije", "Sa balkanskih istočnika", "Carmen arvale", "Patriculae Pelesticae".

1906. Rođen je italijanski filmski režiser Lukino Viskonti, jedan od začetnika neorealizma. Filmovi: "Opsesija", "Zemlja drhti", "Senso", "Bele noći", "Roko i njegova braća", "Gepard", "Drage zvezde Velikog Medveda", "Zatvoreni porodični krug", "Sumrak bogova", "Smrt u Veneciji", "Nevino".

1911. Rođen je grčki pisac Odisej Alepudelis, poznat kao Odisej Eliti, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1979. čiju poeziju odlikuje retko leksičko bogatstvo.Dela: zbirke pesama"Orijentacije", "Klepsidre nepoznatog","Dostojno jest", "Junačna itužna pesma za mlađeg poručnika poginulog u Albaniji","Šest i jedno kajanje za nebo", "Vrhovno sunce", "Monogram", eseji"Otvorena knjiga".

1917. Velika Britanija se Balfurovom deklaracijom založila za osnivanje jevrejske države u Palestini. Prvi suveren neke strane države koji je podržao deklaraciju o osnivanju jevrejske države bio je srpski kralj Petar I Karađorđević.

1923. Umro je srpski slikar Stevan Aleksić, majstor obnove ikonostasa srpskih crkava. Akademiju je završio u Minhenu, a slikarsku radionicu otvorio je u rodnom Aradu, u kojem je renovirao ikone i slike na svodovima lokalne srpske crkve. Obnovio je i ikone i slike u crkvama u Temišvaru, Vukovaru, Novom Sadu, Modošu (sadašnji Jaša Tomić), Beneševu i drugim mestima. Najznačajniji i najobimniji rad obavio je u Preobraženskoj crkvi u Pančevu: 32 ikone velikog formata, tri kompozicije iz istorije srpske crkve i 44 medaljona svetaca.

1930. Haile Selasije Prvi krunisan je za cara (negus) Etiopije.

1938. Mađarska je anektirala južnu Slovačku, iskoristivši invaziju svoje saveznice Nemačke na Čehoslovačku.

1944. Centralni komitet Bugarske radničke partije (komunista) je u pismu generalnom sekretaru Komunističke partije Jugoslavije Josipu Brozu priznao krivicu zbog zločina od stranebugarskih nacističkih okupatora u Jugoslaviji tokom Drugog svetskograta.

1950. Umro je engleski pisac irskog porekla Džordž Bernard Šo, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1925. izuzetno smeo satiričar i jedan od najduhovitijih ljudi 20. veka. U oštrom ali šaljivom tonu prikazivao je protivrečnosti građanskog društva u Engleskoj. U komedijama "Čovek i natčovek " i "Vraćanje Metuzalemu" izložio je zamisao o životnoj sili, koja nastoji da ljudski rod uzdigne u viši i bolji život. Pisao je i čisto političke i ekonomske polemičke tekstove, držao govore i vodio dramsku i muzičku kritiku u dnevnoj štampi. U delima pisanim za pozorište - koja su neretko bila teren za iznešenje političkihuverenja - takođe je kritikovao norme savremenog društva.Ostala dela: komadi "Pigmalion", "Kuće udovičke", "Sveta Ivana", "Major Barbara", "Kandida", "Zanat gospođe Vorn", "Lekar u nedoumici", "Cezar i Kleopatra", zbirka "Tri pozorišna komada za puritance".

1953. Pakistan je odlukom skupštine promenio ime u"Islamska republika Pakistan".

1958. Poslednji britanski vojnici napustili su Jordan.

1962. Umro je srpski pisac i botaničar Stevan Jakovljević, profesor Univerziteta u Beogradu i rektor od 1945. do 1950. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Kao oficir srpske vojske borio se u Prvom svetskom ratu, a u Drugom svetskom ratu bio je u italijanskim i nemačkim zarobljeničkim logorima. Književno ime i popularnost stekao je romanom "Srpska trilogija" koji čine "Devetsto četrnaesta", "Pod Krstom" i "Kapija slobode". Ostala dela: romani "Smena generacija", "Velika zabuna", "Likovi u senci", dela iz botanike "Studije o biljnom svetu Prespanskog jezera", "Makrofitska vegetacija Ohridskog jezera", "Sistematika lekovitog bilja".

1964. U Saudijskoj Arabiji s prestola je svrgnut kralj Saud, a kraljem je proglašen princ Fejsal.

1976. Za predsednika SAD izabran je kandidat Demokratske stranke Džimi Karter.

1978. Dvojica sovjetskih kosmonauta s vasionskog broda "Saljut 6" vratila su se na Zemlju, postavivši nov rekord boravka u vasioni - 139 dana i 14 časova.

1990. Skupština Mozambika usvojila je novi ustav kojim je u toj afričkoj zemlji uspostavljena višepartijska demokratija.

1994. Više od 430 ljudi poginulo je na jugu Egipta u požaru posle eksplozije u velikom skladištu nafte blizu jednog sela.

1995. Bivši ministar odbrane Južne Afrike Magnus Malan i 10 penzionisanih viših oficira uhapšeno je pošto suoptuženi za više ubistava u vreme režima aparthejda.

1998. Uragan "Mič" utihnuo je posle sedmice tokom koje je izazvao ogromna razaranja u Centralnoj Americi i smrt najmanje 9.000 ljudi, najviše u Hondurasu i Gvatemali.

2003. Sveštenik američke episkopalne crkve Kenon Džin Robinson postavljen je na dužnost episkopa iako se javno izjasnio kao homoseksualac.

2004. Umro je šef države Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Zajed bin Sultan el Nahajan, koji je bio na čelu Emirata od sticanja nezavisnosti od britanske vladavine i formiranja unije 1971. godine. Zaslužan je za razvoj svoje zemlje i njeno transformisanje u svetski finansijski i bankarski centar.

2004. Teo van Gog, holandski filmski i književni stvaralac, ubijen je u Amsterdamu, dva meseca posle prikazivanja na holandskoj televiziji njegovog kratkometražnog filma "Potčinjenost", u kome govori o položaju žena u muslimanskim zemljama. Van Gog je autor oko 20 filmova kao i tri knjige.

2005. U eksploziji automobila-bombe u blizini džamije u iračkom gradu Musajibu poginulo je 29 osoba, a 62 su povređene.

2006. Republička izborna komisija je proglasila konačne rezultate referenduma o potvrđivanju novog ustava Srbije, prema kojima je na referendum izašlo 54,91 odsto ili 3.645.517 birača. Za novi ustav glasala su 3.521.724 birača, odnosno 53,04 odsto.

2007. Umro je Igor Mojsijev, ruski koreograf,osnivač i doživotni rukovodilac Državnog akademskog ansamblanarodnih igara. Od 1936. rukovodilac je ansambla narodnih igaraNarodnog teatra i tokom šest decenija nalazio se na njegovomčelu. Godine 1943. godine osnovao je prvu u svetu profesionalnuškolu narodnih igara (koreografska Škola-studio). Godine 1966.u Moskvi je osnovao Koreografski koncertni ansambl (sada Moskovskiteatar klašičnog baleta). Nosilac je brojnih nagrada, međukojima su i tri Ordena Lenjina. UNESCO mu je dodelio medalju Mocarta.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...