Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Jan.2010, 03:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rođendan Ivana Gundulića

NOVI SAD - Na današnji dan 1589. Rođen je Ivan (Dživo) Gundulić, pisac iz Dubrovnika, čija je poezija prožeta opevanjem slobode, kao i pozivanjem Srba i drugih Slovena na borbu protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu "Osman", opevao je Hoćimsku bitku i Osmanovu smrt 1621. videći u tome predznak propasti Osmanskog carstva i oslobođenja Srba i drugih Slovena. U mladosti je pisao drame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Smatra se najvećim baroknim pesnikom među >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Slovenima uopšte. Ostala dela: pastorala "Dubravka", spev "Suze sina razmetnoga", "Arijadna".

Danas je petak, 8. januar, osmi dan 2010. Do kraja godine ima 357 dana.

1297 - Italijanski plemić Frančeskino Grimaldi, preobučen u kaluđera, ušunjao se u tvrđavu Monako koja se tada nalazila pod vlašću Đenove, potom je u nju pustio svoje vojnike i osvojio je. On je osnivač dinastije Grimaldi - koja je i sada na vlasti u kneževini Monako.

1324 - Umro je italijanski istraživač Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik. Ka Dalekom istoku krenuo je u 17. godini iz Venecije 1271. Proputovao je Mesopotamiju, Kurdistan, Persiju, Turan, Pamir, Kineski Turkestan i Mongoliju i stigao u Peking 1275. Kao prvi Evropljanin prešao je preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Od 1275. do 1292. proputovao je gotovo celu Kinu, a na povratku je od 1292. do 1295. putovao preko Indokine, današnje Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opisao je svoja putovanja u "Knjizi o čudima sveta", objavljenoj 1298. docnije nazvanoj "Milion".

1642 - Umro je italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej, osnivač mehanike kao nauke (dinamike i kinematike). Hidrostatsku vagu pronašao je 1585. a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Konstruisao je astronomski durbin, otkrio Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, četiri Jupiterova satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlečni Put ogroman skup zvezda. Zalažući se za heliocentrični sistem Nikole Kopernika i dokazujući da je geocentrični ptolomejski sistem zabluda, 1616. sukobio se s rimokatoličkom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okreće oko Sunca.

1679 - Francuski istraživač Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare.

1713 - Umro je italijanski kompozitor i vilinista Arkanđelo Koreli, osnivac bolonjske violinske škole. Suptilan ali uravnotežen umetnik, uspešno je uspostavio ravnotežu s obiljem baroknih ukrasa u svojoj muzici, postigavši neobičnu smirenost. Znatno je uticao na Johana Sebastijana Baha. Dela: 12 končerta grosa, sonate za violinu, trio sonate.

1902 - Rođen je ruski političar Georgij Maksimilijanovič Maljenkov, koji je 1953. na položaju predsednika vlade nasledio preminulog Staljina. U februaru 1955. dao je ostavku i postao jedan od potpredsednika u vladi Nikolaja Bulganjina, a u junu 1957. smenjen je s funkcije u vladi i isključen iz Politbiroa i CK KP Sovjetskog Saveza, pod optužbom da je učestvovao u zaveri za obaranje Nikite Hruščova.

1923 - Francuske i belgijske trupe ušle su u Rursku oblast zbog pokušaja poražene Nemačke da izigra ugovor o otplati ratne štete u Prvom svetskom ratu. Reparaciona komisija krajem 1922. konstatovala je kašnjenje isporuke uglja na ime odštete Francuskoj i Belgiji i francuski predsednik vlade Rejmon Poenkare objavio je da će vojskom zaposesti Rur i osigurati efikasnu naplatu ratne štete. Kriza je sporazumno rešena polovinom 1924. a u julu 1925. Francuzi su počeli da evakuišu trupe iz Rura.

1935 - Rođen je američki muzičar Elvis Aron Prisli, "kralj roka", izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Prodao je više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro je 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge.

1944 - U Veroni je u Drugom svetskom ratu počeo dvodnevni proces šestorici članova Velikog fašističkog veća - uključujući bivšeg šefa diplomatije Galeaca Ćana, zeta Benita Musolinija - koji su pred slom fašističke Italije u Drugom svetskom ratu izglasali nepoverenje Musoliniju. Nacistička tajna služba je u poslednji čas pokušala da spase Ćana, ali je akciju zaustavio Adolf Hitler i sva šestorica su streljana.

1959 - General Šarl de Gol postao je prvi predsednik Pete francuske republike.

1973 - Američki i severnovijetnamski pregovarači Henri Kisindžer i Le Duk To obnovili su u Parizu pregovore o okončanju Vijetnamskog rata.

1976 - Umro je kineski državnik Džou En Laj, jedan od najistaknutijih rukovodilaca Kineske revolucije, predsednik vlade od 1949. do smrti i šef diplomatije od 1949. do 1958. Revolucionarnoj studentskoj organizaciji "Probuđeno društvo", iz koje je 1921. nastala Komunistička partija Kine, pristupio je 1919. Učestvovao je i u "Dugom maršu" 1934. i 1935. veka. Opstao je u vrhu KP Kine i pored niza čistki, uključujući i "Kulturnu revoluciju".

1996 - Umro je francuski državnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista 1981. izabran za predsednika Francuske. Proveo je 14 godina na položaju šefa francuske države. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vođa Pokreta otpora, a od 1971. predvodio je Socijalističku partiju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...