Izvor: Politika, 24.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođena jedna beba
Ako se do kraja jučerašnjeg dana situacija nije promenila, Mina Damjanović će ostati jedina Kragujevčanka u knjizi rođenih "za 23. 10. 2006"
KRAGUJEVAC – Uobičajene i, uglavnom, dosadne "servisne" informacije, koje se svakog dana bezvoljno deklamuju na jednom ovdašnjem radiju, juče ujutru su morale trgnuti svakog pospanog Kragujevčanina koji ih je slušao. Saopštena na kraju, posle standardnih izveštaja o vodi, struji i grejanju, vest iz porodilišta je dugo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostala da lebdi u etru, brujeći u ušima kao neka opomena.
U Kragujevcu se juče, do svanuća, rodila samo jedna beba! I, ako se situacija do kraja dana nije promenila, Mina Damjanović će ostati jedina Kragujevčanka rođena 23. 10. 2006. I, ako do kraja dana nije zaplakala više ni jedna beba, posle pet, osamnaest, trideset, posle šezdeset godina, samo će jedan žitelj Kragujevca, grada sa oko 200.000 ljudi, slaviti rođendan 23. oktobra.
Grad koji nestaje
"Bela kuga" odavno pustoši Kragujevac, pa je, iako ne bi smelo tako da bude, ta "bolest" postala nešto na šta se ovde malo ko obazire, nešto o čemu malo ko vodi računa. Kao da je reč o kijavici, a ne o pošasti koja ubija čitav jedan grad.
Profesor Biljana Spasić, autor mnogih knjiga o razarajućem dejstvu "bele kuge" na društvo i državu, jedna je od malobrojnih koja se uporno bori da ovdašnjoj javnosti i nadležnim ustanovama ukaže na veličinu ovog problema.
– Juče je rođena samo jedna beba, ali to nije i najtragičniji podatak vezan za Kragujevac. Prošle godine, na Božić, u kragujevačkom porodilištu nije zaplakalo ni jedno dete. Ovaj grad ide ka totalnom nestajanju – kaže ona.
Poslednji statistički podaci su alarmantni i pokazuju da Kragujevac polako ali sigurno postaje mesto nalik na kakav gerontološki centar. Prosečna starost žitelja je 39,3 godine, a u celokupnom stanovništvu udeo starijih od šezdeset godina je 19,5 odsto.
Šta tek reći o prirodnom priraštaju, čija se stopa iz godine u godinu smanjuje. Pretprošle, 2004, ona je iznosila 0,2 odsto, a prošle, 2005, bila je negativna – minus tri odsto. U 2005. u Kragujevcu je umrlo 2.316 ljudi, a rođene su svega 1.794 bebe.
Podaci su skoro katastrofalni, pogotovo kad se uporede sa onima od pre tridesetak godina. Prirodni priraštaj je 1974. godine, na primer, bio pozitivan i iznosio je 9,7 odsto, dok je 1975. porastao na 10,2 odsto. Te godine je u Kragujevcu umrlo 1.219 ljudi, ali se rodilo dvostruko više beba – 2.648.
Profesorka Spasić kaže da je slična situacija u celoj Srbiji i tvrdi da je "bela kuga" najveći problem države. Nadležni bi, smatra ona, morali požrtvovanije da pristupe rešavanju ovog problema, pa čak i da "proglase vanredno stanje".
Vanredno stanje
– Čemu škole, putevi, fabrike, kad nas nema. Međutim, to pitanje kao da niko od nadležnih u ovoj državi sebi ne postavlja. Zapanjena sam koliko su svi indolentni, a "bela kuga" je tako veliki problem da bi u Srbiji trebalo proglasiti vanredno stanje – veli Biljana Spasić.
Prema njenim rečima, država malo čini i kad je reč o pomoći roditeljima.
– Naknada koja se daje ponižavajuće je mala. Roditelji su očajni. U takvim okolnostima teško je razmišljati o uvećanju porodice. I umesto da se nešto preduzme, Srbija je ukinula Ministarstvo za brigu o porodici. Mi smo jedina zemlja u kojoj "bela kuga" hara, a to ministarstvo ne postoji.
U svojim knjigama i predavanjima, koja drži širom Srbije, ova profesorka pokušava da objasni šta sve treba preduzeti da bi se problem rešio.
– Idem po Srbiji i pričam koliko je problem veliki, ali, istovremeno, govorim i šta sve treba preduzeti da bi se rešio. Predložila sam nadležnima niz socijalnih, ekonomskih i političkih mera koje treba sprovesti. Kada bi se krenulo u realizaciju, Srbija bi mogla za dva meseca da postane porodilište. Međutim, ne nailazim na razumevanje, jer ovde svi misle da se i ovako teška boljka može lečiti laticama ruža – veli profesorka Spasić.
Prema rečima psihologa Sanje Joksić, uzroci ovog problema su mnogobrojni i, uglavnom, poznati. Siromaštvo i velika nezaposlenost su jedni od glavnih, međutim, prema njenim rečima, ne treba zanemariti ni psihološke uzroke.
– U situaciji apsolutne nesigurnosti, mlad čovek se, jednostavno, plaši za svoj život. Često ne zna ni šta bi sa sobom, a kamoli šta sa svojim porodom. Neizvesnost rađa strah od budućnosti, koji je velika kočnica u razmišljanjima o potrebi da se ima svoja porodica.
Brane Kartalović
[objavljeno: 24.10.2006.]
