Izvor: Blic, 13.Jul.2012, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rođen u Srbiji
Brusa Springstina sam počeo da slušam 1984. godine, kada je izašao legendarni album „Born in the USA“. Toliko sam ga zavoleo da sam sa bratom rano ujutro došao u Beograd da prvi kupimo petostruki koncertni album „Live 1975-85“ kada je kod nas objavljen.
Brus Springstin je simbol običnog Amerikanca. Piše i peva o njemu, njegovom životu (The River), o prolaznosti (Glory Day), buntu protiv znanične američke politike ratovanja (War), o odrastanju (Growin’ up), ljubavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << (Two Hearts, Fire, Because the Night, I’am On Fire), patriotizmu (This Lend is Your Land, The Promised Land), rodnom gradu (My Hometown, Jersey Girl).
Meni je Springstin (uz Džonija Štulića) simbol urbanog roka, pobune i kritike. Oni koji su odrastali osamdesetih bili su devedesetih godina prošlog veka u pobuni protiv Miloševića, sankcija, ratova, stradanja, izbeglištva, pljačke i bede.
U odnosu na rokerske osamdesete i buntovne devedesete, stvari su se u Srbiji značajno promenile, ali u pravcu stvaranja beznađa, bezidejnosti i odsustva kritike i otpora bilo kakve vrste.
U situaciji kada je više od polovine osoba radnog uzrasta van radne snage, bez pomisli da potraži posao, a četvrtina od aktivnog stanovništva (druge polovine) bez posla, s više isplaćenih penzija od zarada, stanje beznađa je razumljivo.
Meni ipak nije razumljivo što se kod mladih, studenata, ne javi revolt, bunt protiv stanja u društvu kakvo jeste, s partijskom knjižicom na posao, bez nje u inostranstvo.
Voleo bih da vidim neke mlade rokere koji bi otprašili „Rođen u Srbiji“, sa svim mogućim emocijama i značenjima. Gde god da ih kasnije odveo život. Tako bi za 20 godina mogli da pevaju o svojim danima slave, kako ih je Springstin u svojoj pesmi opisao.
Povezane vesti: Ko to tamo peva
