Izvor: Blic, 19.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji traže pravdu u Strazburu
Roditelji traže pravdu u Strazburu
Tužba 1.300 roditelja koji smatraju da su im deca oteta posle rođenja i nelegalno predata drugim parovima biće jedan od prvih slučajeva iz Srbije pred Sudom pravde u Strazburu. Verica Dobrosavljević, punomoćnik roditelja i ekspertska grupa sa kojom ona radi, pripremaju tužbu protiv zdravstvenih radnika i službenika državnih službi Srbije za koje se sumnja da su uključeni u otmice dece.
Roditelji smatraju da su oni počinili >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << krivična dela iz koristoljublja. Falsifikovanjem dokumenata, tuženi su učestvovali u oduzimanju dece, davanju lažnog identiteta i prikrivanju krivičnih dela.
Verica Dobrosavljević navodi da u Srbiji ima oko 2.000 tužbi zbog ovakvih slučajeva, a do sada je otkriveno gde se nalazi 150 dece. Roditelji imaju dokumentaciju koja to dokazuje, a urađena je i genetska analiza. Domaći sudovi ne priznaju njihove tvrdnje, a pravosuđe je čak donelo odluke kojima se tužiteljima zabranjuje prilaženje i uznemiravanje drugih porodica.
Roditelji traže od sudova da se deci vrati pravi identitet i da krivično odgovaraju svi koji su u takve slučajeve umešani.
- Biološki roditelji ne žele svoju decu nazad. Ne tražimo da se stvaraju nove drame i razaraju porodice. Moj sin koji živi sa mnom, i moja oteta ćerka su se upoznali ne znajući da su brat i sestra. S obzirom na to da postoji veliki broj otete dece, mogućnosti rodoskrnavljenja su velike - kaže Milutin Manojlović iz Sokobanje, jedan od prvih koji je krenuo u potragu za svojim detetom.
Roditelji objašnjavaju da svoju decu traže sada, zato što nisu bili upoznati sa pravima i načinom kako da potvrde svoje sumnje.
Manojlović kaže da se tek u novembru 2001. godine zainteresovao za nepravilnosti u dokumentaciji koja je pratila rođenje i navodnu smrt njegove bebe. On tvrdi da je na osnovu grešaka u dokumentaciji uspeo da pronađe svoju ćerku koja živi u Beogradu.
- Na inicijativu moje ćerke Nikolete koja sada ima 25 godina, došlo je do sastanka mene i njenih, kako mi kažemo, 'papirnatih roditelja'. Kada sam im objasnio da znam da je to moje dete, oni su rekli: 'Mi smo je čuvali i mazili, smatramo da je naša'. U tri strane zemlje testirao sam svoje i Nikoletine DNK uzorke i rezultati su pozitivni. Smatram da su državni organi udružili snage i čine sve da dugogodišnja sramota ne izađe na videlo - priča Manojlović.
Prema saznanjima do kojih su došli članovi ekspertske grupe, u sistem otmica dece, skoro uvek je umešan i član šire familije bioloških roditelja.
- Zašto roditelji koji su nelegalno usvajali nisu uzimali bebe iz ustanove za napuštenu decu? Oni su želeli dete od nekog 'dobrog para' - pita se Jovica Vučković iz Beograda.
Vučković i njegova supruga Ljilja dobili su 1991. godine dete za koje im je rečeno da je umrlo posle porođaja. Desetak godina kasnije, istražujući dokumentaciju o rođenju i smrti bebe, Vučković je, kako kaže, našao nelogičnosti kao što je, na primer, pogrešan datum smrti.
- Prema dokumentaciji, moje dete je umrlo 31. oktobra 1991. godine, a rodilo se 15. novembra, što znači da je, po papirima, preminulo petnest dana pre rođenja - objašnjava Vučković.
Dobrosavljevićeva kaže da mnogi državni službenici čine krivična dela pokušavajući da prikriju otmice.
- Kada zatražimo neki dokument koji se po zakonu mora čuvati nadležne službe navode da ne postoje.Mnogim roditeljima nisu predata ni tela. Zvanična informacija je obično da su tela kremirana iako je po zakonu zabranjeno kremiranje osoba mlađih od 18 godina - objašnjava Dobrosavljevićeva. Zoran Dojić
