Izvor: Blic, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Roditelji često zanemaruju decu
SMEDEREVO, KRAGUJEVAC, NEGOTIN, JAGODINA, VALJEVO - U većini srednjih, ali i osnovnih škola nastavnici se žale da roditelji veoma malo, a u nekim slučajevima uopšte ne sarađuju sa školom. Na roditeljske sastanke dolaze retki, a u školama gde postoji mogućnost elektronskog dnevnika koristi ga manje od trećine roditelja. Nastavnici kažu da su to alarmantni podaci koje u nekim slučajevima smatraju potpunim zanemarivanjem deteta.
Direktor Ekonomske škole u Smederevu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Veselin Stojković kaže da se zbog ovakve situacije u sistemu obrazovanja nešto pod hitno mora menjati.
Skoro polovina roditelja od 10.260 kragujevačkih srednjoškolaca ne dolazi na roditeljske sastanke zbog loših ocena dece. Pravdaju se nedostatkom vremena ili da ih deca nisu obavestila. Profesori više veruju da je u pitanju prezaposlenost ili nemarnost ili im je neprijatno da pred ostalima čuju da je njihovo dete nedisciplinovano, ima izostanke ili jedinice u dnevniku.
U Srednjoj ekonomskoj školi u Smederevu na poslednji roditeljski sastanak odeljenja IV/1, koje ima 30 đaka, došlo je sedmoro roditelja!
- Očajni smo jer roditelji pokazuju ogromnu nezainteresovanost za svoju decu. Poseban problem je sa roditeljima dece sa sela koji uopšte ne dolaze u školu. Najbolja situacija je u smederevskoj gimnaziji gde su zadovoljni zanimanjem roditelja za obrazovanje dece.
- Dolaze jednako često i samoinicijativno ili na poziv. Često posećuju i psihološko-pedagošku službu, posebno ako postoji problem - kaže Ana Đorđević, pedagog u ovoj gimnaziji.
Tek svaki deseti roditelj osmaka u Smederevu dolazi redovno u školu da proveri uspeh i vladanje svog deteta, kažu prosvetni radnici.
- Nažalost, većina dolazi na razgovor kada zagusti zbog slabe ocene, ozbiljnijeg ometanja nastave ili nekakvog izgreda. Tek 30 odsto roditelja đaka završnih razreda konstantno prati svoju decu. Roditelji učenika od prvog do četvrtog razreda redovno posećuju učiteljice, i taj procenat iznosi više od 70 odsto - kaže Miloš Milosavljević, direktor OŠ „Branko Radičević" u Smederevu, škole koja ima elektronski dnevnik. Međutim, ovu uslugu koristi tek 20 odsto roditelja.
U Srednjoj školi „Toza Dragović" u Kragujevcu, koju pohađa 1.190 učenika, u prvoj i drugoj godini školovanja dve trećine roditelja dolazi na sastanke.
- U odeljenju koje u proseku ima 30 učenika, na roditeljskom sastanku bude ih tek sedmoro ili osmoro - kaže Mirko Dimitrijević, direktor Turističko-ugostiteljske škole „Toza Dragović".
U srednjim školama pravilo je da sastanke redovno posećuju roditelji đaka koji imaju dobre ocene. Roditelji, čija deca imaju jedinice, uglavnom dođu na kraju školske godine. Dešavalo se da majke, a češće očevi pogreše odeljenje, pa čak i razred koji dete pohađa.
Razredni starešina jednog odeljenja treće godine, koji je želeo anonimnost, kaže da je posle nagomilanih izostanaka učenika bio prinuđen da zove telefonom roditelje, a potom ih da ih lično potraži.
- Otišao sam kolima do kuće i obavestio ih da im dete ne dolazi u školu dva meseca. Bili su iznenađeni, ali se i dalje nisu pojavljivali - kaže ovaj profesor.
U Drugoj tehničkoj školi trećina roditelja se ne odazove pozivu razrednih starešina, dok u Tehničkoj školi za mašinstvo i saobraćaj navode da se tek polovina redovno informiše o uspehu dece na zakazanim sastancima.
- Da nikom ne bi bilo neprijatno, na roditeljskim sastancima se razgovara o opštim temama, a izveštaj o ocenama štampamo - kaže Siniša Kojić, direktor Tehničke škole za mašinstvo i saobraćaj.
Direktor Ekonomsko-trgovinske škole „Slavka Đurđević" iz Jagodine Goran Nikolić potvrdio je za „Blic" da roditelji sve više zanemaruju rad dece u školi i da su takvi problemi počeli još pre 17 godina, te da se problemi društva reflektuju na odnos roditelja prema školi.
- Dešavalo se da za sve vreme školovanja dece i ne upoznamo roditelje - kaže Nikolić.
Roditelji, koji su manje zainteresovani za rad dece u školi, uglavnom se iznenade kada se pojavi problem. Tada dolaze, iščuđavaju se i navode da su njihova deca anđeli kod kuće, te problem svaljuju na školu.
- Imali smo slučaj da umesto roditelja dolaze babe i tetke. Reč je o deci čiji su roditelji u inostranstvu - navodi Nikolić.
Psihopedagoška služba Srednje poljoprivredne škole „Rajko Bosnić" na Bukovu kraj Negotina saradnju sa roditeljima smatra solidnom.
- Mi smo specifična škola koju pohađaju učenici iz cele istočne Srbije. Roditelji se u principu interesuju, ali treba razumeti da nisu svi u mogućnosti da češće dolaze - kaže psiholog ove škole Irena Đorđević.
- Većina roditelja da bi saznala ocene i ponašanje svog deteta čeka roditeljske sastanke. Van tih sastanaka najviše dolaze roditelji prvaka ili roditelji koji su ambiciozniji - kaže direktorka valjevske OŠ „Nada Purić", Ana Tabić.
Samo kad se zaključuju ocene
LOZNICA - Prema informacijama do kojih je došao „Blic" u školama u Loznici, roditelji učenika nižih razreda znatno češće dolaze kod učitelja i nastavnika nego što to čine roditelji starije dece. Stručnjaci kažu da bi situacija trebalo da bude obrnuta, jer većih problema ima sa decom koja ulaze u pubertet. Nada Ostojić, direktorka OŠ „Kadinjača", kaže da postoje roditelji koji redovno kontrolišu decu i u kontinuitetu dolaze u školu.
- Ima i onih koji se pojavljuju samo kada se zaključuju ocene. Ono što donekle vređa prosvetne radnike jeste to što roditelji ne pitaju kako se deca ponašaju i da li prave ispade, čak im nije bitno ni znanje njihove dece, nego im je samo ocena bitna.
