Izvor: RTS, 20.Apr.2014, 21:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rode se vraćaju u Rikačevo
Iako se nalazi na 1.100 metara nadmorske visine, selo Rikačevo na krajnjem jugoistoku Srbije ima vrtić, a zahvaljujući povratnicima iz inostranstva, u kraju će biti otvoren Dom kulture i prostor za penzionere.
Pre dve godine sneg je početkom proleća zavejao opštine na krajnjem jugoistoku Srbije, posebno Bosilegrad, čije je najudaljenije selo 55 kilometara od centra opštine. Ove godine u tom kraju nije bilo velikog snega, pa meštani nisu ni koristili motorne sanke koje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je opština dobila na poklon pre nekoliko godina.
Početak 2012. gorštaci na planini Crnook pamte po snegu od jednog metra, a porodica Petrov po rođenju ćerke koja je do zavejanog sela, u očevom naručju, putovala motornim sankama dva kilometra.
Nedavno je mala Bojana napunila dve godine. Skoro je dobila i brata, pa je selo Rikačevo, u kojem ima porodica i sa više od troje dece, sada najmlađe u opštini.
"Teško se živi na selu, baš teško. Meni je teže jer muž nije, ovde mora da ide da radi, pa sama čuvam decu, mučno je", rekla je Gordana Petrov iz Rikačeva.
Iako žive na 1.100 metara nadmorske visine, selo ima vrtić, a zahvaljujući povratnicima iz inostranstva, u kraju će biti otvoren Dom kulture i prostor za penzionere.
"Volim da dođem i zato i ulažem ovde. Sada sam u penziji i u većoj sam mogućnosti i onda da makara nešto pomognem", kaže povratnica iz Nemačke Marika Busaljevska.
Od 10.000 stanovnika koliko živi u opštini Bosilegrad, 15 odsto čine mladi. Od 2012. do danas rođeno je 90-oro dece.
U Rikačevu koje ima sedam mahala, 20-tak momaka je za ženidbu. Ovde na samoj granici ka Bugarskoj poslla ima na poljoprivredi, ali i u obližnjem rudniku.
"Znate kakve su ovde zime, da se putevi dosta unište i zimi i na proleće, pa da, dok traje građevinska sezona, da sve to saniramo i omogućimo ljudima da bolje žive", kaže Straško Apostolov, direktor Direkcije za građevinsko zemljište u Bosilegradu.
"Snega je ranije bilo, sada ga nema. Pre dve godine ga je bilo poslednji put, sada ni vode nema. Šta ćete, ja stoku ne čuvam, ali ako baš zatreba moraćemo da je traktorom vozimo iz reke", rekao je Ratko Petrov iz Rikačeva.
A s prvim lepim danima, ovi vredni ljudi nadaju se rodama, jer kažu, one se ovde vraćaju svake godine.
