Izvor: Politika, 23.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rode donose proleće
Kad se iznad krovova zabele prve rode koje doleću sa juga, proleće je na pragu. Prema teritoriji na kojoj žive, bele rode dele se na dve vrste: evropske i azijske. One koje naseljavaju naše krajeve zimuju u tropskoj Africi, dok rode iz zapadne i centralne Azije utočište od zimske hladnoće pronalaze u Indiji. Najviše ih je u Poljskoj, gde se gnezdi više od 50.000 parova, dok ih je u našoj zemlji mnogo manje. Iako rode žive u parovima, a njihova bračna zajednica traje celog života, sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zimovanja se prvo vraćaju mužjaci, da bi nekoliko dana kasnije stigle i ženke.
Povratak ženke mužjak ne čeka besposlen, već vredno skuplja grančice, krpe, papir i sav pogodan materijal kako bi zajedno popravili i uvećali gnezdo u kojem su proveli prethodnu sezonu. Pošto se rode godinama vraćaju na isto mesto, njihovo gnezdo vremenom može narasti do dva metra u prečniku i dostići dubinu od čak tri metra. Bele rode se obično gnezde u manjim kolonijama, ali parovi nikada nisu previše blizu jedni drugima. Gnezda svijaju na krovovima, dimnjacima, zidovima, stogovima sena i slame, telefonskim stubovima, drveću, a ponekad i na zemlji.
Kad i ženka doleti, mužjak će joj poželeti dobrodošlicu šireći krila, istežući vrat i vrteći glavom, na šta će mu ona odvratiti istim postupcima. Zajedno će klepetati dugim kljunovima, spuštati se u sedeći položaj i ponovo ustajati. Posle udvaranja, u martu ili aprilu, sledi parenje, a zatim ženka snese tri do šest jaja. Na njima će u narednih mesec dana na smenu ležati oba roditelja.
Kad se ptići izlegu, nastupa težak posao: u prvih deset dana gladne kljunove valja hraniti na svakih sat vremena, a zatim još nedelju dana na svaka dva sata. Mužjak i ženka zato sve vreme love na smenu. Na jelovniku belih roda su, zavisno od predela u kojem žive, insekti, škorpije, paukovi, žabe i punoglavci, ribe, gušteri, zmije, ljuskari, miševi, ptići i jaja ptica koje se gnezde na zemlji, crvići... Sve će to, polusvareno, mužjak i ženka povratiti u kljunove svojih ptića. A kad navrše dve nedelje, male gladnice će od roditelja i same tražiti hranu, kuckajući ih po kljunu.
Obasuti roditeljskom pažnjom i zaštićeni od grabljivaca, ojačali dvomesečni ptići će raširiti krila i prvi put poleteti iz gnezda. Osamostaliće se već desetak dana kasnije. Vreme do sledeće seobe mlade rode iskoristiće da usavrše veštinu letenja i dobro se najedu, kako bi skupile snagu za naporno putovanje u toplije krajeve. Životnog saputnika potražiće tek četvrtog proleća pošto su došle na svet, a zatim će sledećih dvadesetak godina provesti sa njim.
D. D.
[objavljeno: 23.03.2007.]
