Izvor: Blic, 24.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Robot s mozgom pacova
Robot koji funkcioniše uz pomoć pravog sićušnog mozga sastavljenog od neurona pacova sposoban je da nauči kako da obavi određene radnje, na primer, da izbegne zid. Robot nazvan Gordon, koga su napravili istraživači Univerziteta Riding u Engleskoj, mogao bi da pomogne u lečenju neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmera ili Parkinsonove bolesti.
Gordonov biološki mozak sastavljen je od neurona pacova, priključenih na šezdesetak elektroda. S obzirom na to >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da je mozak živo tkivo, naučnici ga čuvaju na specijalnoj temperaturi u kontrolisanoj sredini, a mozak komunicira sa svojim „telom" samo preko blututa. Robota ne kontroliše dodatno ni čovek ni kompjuter.
Tokom prvih 24 sata života robota, „veze" između neurona i elektroda u Gordonovom mozgu su se uspostavile i stvorile mrežu kao u normalnom, pravom mozgu. A u prvih nedelju dana dogodili su se spontani električni impulsi, što deluje kao uobičajena aktivnost mozga, navode naučnici.
- Mozak sada kontroliše robota i on uči ponavljanjem. Zahvaljujući tome, on je već štošta naučio. Kada udari u zid, on uz pomoć senzora šalje električne impulse svom mozgu. Kada se nađe u sličnoj situaciji, on onda zaobilazi prepreku, što je zapravo naučio da radi ponavljanjem - objašnjava predstavnik multidisciplinarne ekipe istraživača Kevin Vorvik.
Kako bi pomogli ovaj proces, naučnici su počeli da koriste i različite hemikalije da podstaknu ili zaustave transmisiju neurona do koje dolazi za vreme određenih postupaka robota.
Ono što je cilj naučnika koji učestvuju u ovom eksperimentu je zapravo da shvate kako se čuvaju iskustva u biološkom mozgu.
- Gordonov mozak je pojednostavljena verzija onoga što se dešava u ljudskom mozgu. Smatramo da je u njegovom mozgu sada aktivno između 50.000 i 100.000 neurona. Pacov ima više od milion neurona, a čovek oko 100 milijardi. Kao i kod ljudi, ako Gordonov mozak ne bude konstantno stimulisan, opustiće se i umreti za nekoliko meseci. Ali uz stalnu spoljnu stimulaciju, on će živeti, a veze između neurona i elektroda će jačati - dodaje Vorvik.
Posmatranje kako se nervne ćelije vezuju u mrežu dok „ispaljuju" električne impulse pomoći će naučnicima u borbi protiv neurodegenerativnih bolesti koje napadaju mozak, kao što su Alchajmer ili Parkins.
