Izvor: SrbijaDanas.com, 15.Feb.2018, 20:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Robinzon Kruso je stvarno postojao. Zvao se Aleksandar i bio je PRILIČNO NEZGODAN (VIDEO)

Život na brodu nije bio lak, borio se sa bolestima, nedostatkom hrane

Priča o izgnaniku, zarobljenom na ostrvu, koji se bori s domorocima, kanibalima i piratima, mnoge će asocirati na čuveni roman Danijela Defoa “Robinzon Kruso” iz 1719. godine. Međutim, ona bi mogla da se odnosi i na život Aleksandra Selkirka, škotskog mornara i oficira britanske Kraljevske mornarice, za koju se veruje da je poslužila kao inspiracija za roman.

Pročitajte i: >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com <<

Rođen kao Aleksandar Selkrejg u malom ribarskom selu u Škotskoj 1676. godine bio je poznat po naprasitosti i svađalačkoj prirodi. Posle sukoba i fizičkog obračuna s braćom i ocem, Selkrejg je promenio prezime u Selkirk, napustio Škotsku i kao korsar krenuo u Južnu Ameriku.

Korsari su najčešće bili bivši gusari ili civili, koji su brodovima napadali trgovačke brodove i kolonije zemalja koje su u ratu sa zemljom, koja im pruža zaštitu.

Život na brodu je, međutim, bio znatno teži nego što je Selkirk očekivao. Nije bilo dovoljno hrane, borili su se s kugom, skorbutom, dizenterijom i brojnim drugim bolestima, koje su izazivale nervozu i nezadovoljstvo među članovima posade. Situacija se dodatno pogoršala kada je kapetan broda Čarls Pikering podlegao bolesti, a njegov zamenik Tomas Stredling preuzeo komandu.

Stredling je bio neomiljen, često su izbijale tuče i pretila je opasnost od pobune. I Selkirk i Stredling su bili mladi, gordi i hiroviti, pa su se stalno sukobljavali, a njihovo suparništvo doživelo je kulminaciju kada je brod pristao uz obalu nepoznatog i nenaseljenog ostrva u Južnom Pacifiku. Kada je trebalo da krenu dalje, Selkirk je odbio da se ukrca, tvrdeći da brod neće izdržati opasnosti koje vrebaju na okeanu. Zatražio je da ostane na obali, uveren da će i ostali poći za njegovim primerom i pobuniti se protiv Stredlinga.

Ali, prevario se. Kada je ipak odlučio da se ukrca, Stredling mu nije dozvolio. Tako je ostao na ostrvu sa malom količinom hrane, gde je četiri godine bio prepušten sam sebi.

Hranio se jastozima i rakovima, napravio je ognjište i kuću i proizvodio oružje i odeću.

Najteže mu je padala samoća. Da bi prekratio vreme, čitao je Bibliju, pevao i molio se sve dok ga najzad nije spasao britanski korsar po imenu Vuds Rodžers. Njemu je Selkirk ispričao sve o tome kako je ostavljen na ostrvu i kako je preživeo na njemu, a Rodžers je sve to zabeležio u tekstu pod naslovom “Putovanje brodom oko sveta" (A Cruising Voyage Round the World). To je najstariji pisani dokument o Selkirkovoj pustolovini, koji je poslužio kao osnova za mnoga književna dela inspirisana prkosnim Aleksandrom, uključujući i najpoznatije: “Robinzon Kruso”.

Brod na koji nije želeo da se ukrca, potonuo je, a gotovo svi osim Stredlinga, koji je završio u zatvoru, tada su se udavili. Selkirk je živeo još osam godina i stekao je popularnost pre nego što se razboleo i umro 1721. godine.

Nastavak na SrbijaDanas.com...