Izvor: Politika, 14.Avg.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rizik od ebole u Srbiji minimalan
Ukoliko bi se virus pojavio, oboleli bi odmah bili izolovani u nadležnoj bolnici. – Zdravstveni nadzor osoba koje su došle iz zemalja u kojima postoji epidemija je dovoljna mera
Ebola uzima danak u zemljama zapadne Afrike – više od 1.000 ljudi u Nigeriji, Gvineji, Sijera Leoneu i Liberiji je umrlo, a zabeležena je i prva žrtva na Starom kontinentu – španski misionar koji je iz Liberije prebačen pod rigoroznim bezbednosnim merama u Španiju. Svetska zdravstvena organizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upozorava na širenje ovog virusa.
U Srbiji se trenutno epidemiološki nadzire 14 osoba koje su doputovale iz afričkih zemalja, navode u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
– Zdravstveni nadzor je mera koja se primenjuje za sve putnike koji dolaze iz zemalja u kojima ima kolere, kuge žute groznice, virusnih hemoragijskih groznica (gde spada i ebola) i malarije, radi praćenja njihovog zdravstvenog stanja. Virus ebole ne prenosi se u periodu inkubacije (period od momenta zaražavanja do pojave simptoma bolesti), već tek posle pojave simptoma – objašnjava za „Politiku” epidemiolog dr Bojana Grgić iz Instituta „Batut”.
Osoba koja je pod zdravstvenim nadzorom u periodu od 21 dan, koliko traje inkubacija za ebolu, ukoliko razvije bilo kakve simptome, treba odmah da kontaktira epidemiologa. Time se sprečava njen odlazak u dom zdravlja ili njen izlazak iz kuće dok se ne proceni situacija i ne preduzmu dalji koraci u skladu sa tom procenom, navodi dr Grgić.
– Ebola se prenosi direktnim kontaktom sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima zaraženih osoba, a ne kapljičnim putem, poput virusa gripa. Zato je rizik po putnike u međunarodnom saobraćaju (turisti, posetioci, osobe koje borave u zemljama zahvaćenim epidemijom ebole) nizak, kako procenjuje i Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti – navodi dr Grgić.
Mere opreza odgovaraju trenutnoj epidemiološkoj situaciji, kaže za „Politiku” epidemiolog profesor dr Zoran Radovanović.
– Realni rizik da ljudi koji dolaze iz epidemijskog područja obole meri se promilima, a ukoliko bi se to zaista desilo, bili bi odmah izolovani u specijalizovanoj ustanovi. Istovremeno, svi koji su s njima bili u kontaktu proveli bi narede tri sedmice u karantinu, što znači da u trenutku eventualne pojave bolesti ne bi mogli da je dalje prenose – objašnjava Radovanović.
On ističe da je verovatnoća da se ebola unese u Srbiju izuzetno mala, ali nije isključena.
– Bili bismo zabrinutiji da se takva bolest javila na Bliskom ili Srednjem istoku, odakle nam dolaze ilegalni imigranti. Ali, i u tom slučaju opasnost bi bila minimalna. Valja se usredsrediti na avionski saobraćaj. Putnike iz Afrike na beogradskom aerodromu sačekuju sanitarni inspektori, ali je teoretski moguće da promakne građanin koji je bio u Africi, a zatim se zadržao dan-dva negde u Evropi – ističe Radovanović.
Epidemiološki je podjednako značajno što je izvor zaraze samo bolesnik i to kada ispolji kliničku sliku koja je po pravilu od samog početka ozbiljna. U Africi se takvi bolesnici skrivaju od zdravstvenih vlasti i to je važna razlika između nas i tog dela sveta. Imajući sve to u vidu, naša epidemiološka i infektološka služba u potpunosti je spremna da se nosi s rizicima – kaže dr Radovanović.
-------------------------------------------------------------------
Eksperimentalni lek i etičke dileme
Eksperimentalni lek protiv ebole trebalo bi uskoro da počne da se daje obolelima u Liberiji. „Reč je o preparatu koji je do sada primenjen samo na majmunima i postavilo se etičko pitanje da li sme da se daje bolesnicima bez uobičajene provere. Zaključeno je da je, u postojećim okolnostima, to potpuno opravdano. Otkriće leka bi smanjilo smrtnost, ali okolnost da postoje rezervoari bolesti u prirodi, među životinjama, čini da ebola još dugo bude pretnja”, ističe Zoran Radovanović.
-------------------------------------------------------------------
Ključno otkrivanje nultog pacijenta
Stručnjaci veruju da je nulti pacijent, od koga je počela epidemija ebole u zapadnoj Africi, dvogodišnje dete iz Gvineje koje se razbolelo 2. decembra 2013. i umrlo posle četiri dana. Pretpostavlja se da se dečak razboleo posle kontakta sa zaraženim životinjama. Zatim su umrli njegova majka, sestra i baka, a bolest se proširila van sela nakon sahrane na kojoj su okupljeni imali kontakt sa telima. „Nulti pacijent je termin koji je ušao u širu upotrebu kada su Amerikanci, tragajući kako im je uneta sida, tako nazvali stjuarda „Er Kanade”, izvesnog Gaetana D., koji je seksualno opštio sa oko 2.500 muškaraca. On, međutim, nije bio takozvani indeksni slučaj od koga je tamo sve počelo. Mi smo se 1972. godine opekli kada nam je promakao povratnik s hadžiluka Ibrahim H., prvi naš građanin oboleo od velikih boginja. Postali smo svesni epidemije tek kada su počeli da umiru ljudi koje je on zarazio i koji su u međuvremenu zarazu rasejali na ogromnom području. Srećom, ta epidemija i sadašnja opasnost od ebole su neuporedive. U suzbijanju bolesti je ključno otkriti prvi slučaj (nultog ili indeksnog pacijenta) i preduzeti mere. To se sada i radi”, kaže dr Radovanović.
-------------------------------------------------------------------
Spremni kapaciteti za eventualne obolele
Ukoliko bi se u Srbiji pojavila ebola, bolesnici bi bili smešteni u infektivnim klinikama u Novom Sadu, Beogradu ili Nišu, objašnjava za „Politiku” profesor dr Mijomir Pelemiš, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. „Zdravstveni sistem Srbije se intenzivno priprema već duži period za bilo koju karantinsku bolest, a ne samo ebolu. Mi imamo spremne raspoložive kapacitete za prihvat pacijenata koji se eventualno razbole od ebole, ali i bilo kojeg drugog karantinskog oboljenja”, kaže dr Pelemiš. U slučaju da se kod nas registruju oboleli od ebole, predviđeno je da u klinikama koje su određene za lečenje ovih bolesnika svaki pacijent bude smešten u posebnoj sobi sa svim uslovima za normalan život obolelog uz zdravstvenu negu i neophodnu terapiju, navodi naš sagovornik.
Dejana Ivanović
objavljeno: 14.08.2014.
