Izvor: Politika, 02.Avg.2013, 16:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ringišpil
Trideset prvog jula 2013. izronio je kao iz bajke ili izašao iz neke tašmajdanske pećine – konjanik. Prostor je napušten od ljudi zbog vreline koja je napala grad. Konjanik je prošao pored zgrade RTS-a, ruševine u Aberdarevoj, između Ruske crkve i Crkve Sv. Marka kroz sam centar grada, pored retkih radoznalih, ali iznenađenih prolaznika. Momci u uniformama specijalaca išli su na Tašmajdan, zbunjeno su kao i građani posmatrali; izgledalo je da su hteli nešto da ga priupitaju, ali je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čovek iz vesterna hladnokrvno ovlaš dotakao obod šešira u znak pozdrava i kao kroz preriju odjahao ka Nemanjinoj ulici... Imao je, navodno, neke važne poslove tamo da obavi... Ali su ga sprečili u njegovom naumu.
Kao da se dešava nekad, a ne sad. At, i to na vrelom asfaltu... Sve je nalik dečjoj igri.
Tokom ovog termidora, meseca toplote, potvrđuje se kao nežna aluzija da ni deca, ni političari ne znaju koliko se izlažu opasnosti. Deca, kad se penju na ringišpil, a političari kada je u pitanju osvajanje vlasti. I na jednom i na drugom mestu razvija se osećanje čudesne snage, zavrti se u glavi, zanebesa; sve može da potraje, ali mora jednom da se završi.
Ringišpil je omiljena tema filma, romana, pesama... ali se neretko dešava da se dečja igra zbog zarđalih šrafova pretvori u tragediju. Priča se ponavlja, upravo se srušio jedan ringišpil. Verovatno napravljen davno, davno. Vlasnik, kako je uobičajeno, nema dozvolu za rad. Sreća u nesreći: deca su ovog puta samo lakše povređena.
Vlast, znano je, opčinjava. Opstanak na vlasti često zavisi od mehanizama koje pokreću retori; zavisi i od veštine učesnika u dvoboju i argumenata, kao što se to dešava ovog leta.
Nikolić, Vučić, Dačić… U pozadini Suljo koji se kratko i jasno oglasio, mirni Veljo, za koga u njegovoj Atenici vele da nikad nije bio tiši, i ini. Izlišno je navoditi aktere, dovoljno su poznati i uglavnom su tema kako ozbiljnih analitičara tako i svojih najvernijih i najpouzdanijih sledbenika, ali i koristoljubaca i bukača.
Ne izgleda kao da se naglo pada s vlasti, tako da oboreni političari ne vide razlog da budu uzrujani ili potišteni. Nemaju povoda za to, sudeći po informacijama koje, izgleda, još nisu doprle do tabloida, da je još pre mesec dana jedna gospođa ministarka pominjala mogućnost da ode na sigurno mesto kao ambasador u, recimo, Lisabon...
U atmosferi usijanoj od sunčeve jare, neki odlaze sa stepenica vlasti, drugi ostaju, novi dolaze. To je nova posada koja će odsad krmaniti sudbinom zemlje.
Deci treba kupiti mleko... Hleb je upravo pojeftinio, ali ne svaki, samo hleb „sava”. Ima drugih vrsta hleba, dva pa i pet puta skupljih od ovog sirotinjskog zbog kojeg vas obuzima sažaljenje... Za jedan evro može da se kupi kilogram paradajza i paprika. Da li je sreća veća ako još ostane za kilogram krastavaca?
S druge strane demagoške jadikovke jeste svet tajkuna koji seže, naravno, do Devičanskih ostrva, prizori i likovi kao iz španskih sapunica, pojedini osioni direktori javnih preduzeća koji su dozlogrdili Bogu i ljudima, pa i samom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću.
Kao iz nestvarnog sveta, poput onog usamljenog jahača na osedlanom konju, trebalo bi, kako se pronose vesti, da se pojavi svetska faca Dominik Stros-Kan, finansijski ekspert, nekada ministar finansija Francuske i predsednik MMF-a. Već na prvi pomen čoveka koji izgleda kao magnat ili dirigent, književnik, gitarista ili kao plejboj, javile su se aluzije na poslednji njegov seksualni skandal i verovatno bi moglo da usledi ukazivanje na, po Frojdu, „nedostatak psihičke elaboracije“.
Prevagu, zasad, ima dobrodušno i površno mišljenje da je teško preobraziti bezbojni svet.
Muharem Durić
objavljeno: 02.08.2013.
