Izvor: Politika, 06.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rijaliti Srbija
Piplmetar, ona sprava za koju kažu da meri gledanost TV programa, kada bi mogao da meri i razdvaja neukus od ukusa – u Srbiji bi pregoreo. Zato što pokazuje da najviše gledamo baš to, neukus! Naslovom koji falsifikuje Orvelovu viziju nudi nam se serijal u kom se akteri polivaju vodom, šutiraju jedni druge, vređaju, plaču i psuju tako žestoko da su i oni čuveni kočijaši za njih bebe s govornom manom. Kroz tu „ključaonicu” gledamo dvanaest poznatih likova, pa čak i omatorelog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glumca s pravom mašinkom. Plašim se da smo prekoračili granicu između racionalnog i iracionalnog i da bi, zarad gledanosti, tu stvarno neko nekog mogao da ubije – u direktnom prenosu. Sve češće se setim filma „Konje ubijaju, zar ne” koji mi je u svoje vreme izgledao kao oštra kritika nečovečnog gaženja ljudske ličnosti zarad neke crkavice. Sada napokon shvatam da je taj film pubertetska limunada u odnosu na sve ono što danas gledaju srpski TV konzumenti.
Ranije su kritičari, kada su napadali televiziju i njen negativan uticaj na naciju, bivali često demodirani jer su ih branioci iste kao izuma opovrgavali novim sadržajima i mogućnostima. Ova golotinja, i fizička i duhovna koja se „spustila među Srbe”, izgleda da je prevršila onu meru pristojnosti koju teško ko može da brani.
Valjda ti takozvani rijaliti programi ne pokazuju kako je evropska civilizacija iscrpla sve već viđene vidove zabave. Počivala je, navodno, na poštovanju pojedinca, njegove intime i njegove privatnosti. Ali i ekran, kao čaša puna vode, ima svoju kap koja ga prelije.
Naši „gladijatori” se bore, doduše shodno našem ekonomskom cenzusu, za mnogo manje novca nego „tamo odakle je to došlo”. U toj poplavi pobeđuju u kvizovima za retardirane, a za osvojene pare mogu da kupe dve kineske košulje ili bicikl s buvljaka. Kažu da je problem i to što mi nemamo do kraja izgrađen odnos prema tim importovanim glupostima. Odavno se „tamo” zna šta je zdrava hrana a šta hamburger, šta je „džank” (đubre) a šta kultura, šta melodrama a šta sapunica. Sve dok budemo oblačili svečana odela kad idemo na pljeskavicu s lukom i farmerke kad gledamo operu, ovakvi serijali će biti u vrhu gledanosti. Zato, i kad nas neko priupita, izokola kažemo da ne gledamo taj „primitivizam”, a ako se zapodene razgovor – uredno znamo da nabrojimo sve učesnike. „Ne znamo” ni ko to ni gde trampljava ženu pred kamerama, ko se ženi na brzinu u ciglo dva dana, koga to na ulici zaustavljaju i jednog od dvojice vode džabe u Tunis a drugog s aerodroma vraćaju kući, ne znamo ni ko to gleda majku a bira ćerku"
Ali ako zapne, bogami znamo i kakvu je frizuru imao taj TV srećnik i da li vrska" Logično, jer prema poslednjem istraživanju, od svih Evropljana skoro da najduže i najviše buljimo u magičnu kutiju. Punih pet sati dnevno, u proseku. Taman toliko koliko je Tesla spavao na dan da bi mogao da postigne u životu sve što je naumio.
Ozren Milanović
[objavljeno: 06/03/2008]
.jpg)
