Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 23:37

Rigidno protiv fenomena „Šećeroski”

Rigidno protiv fenomena „Šećeroski”

Za osnivanje stranke biće potrebno 5.000 potpisa. – Nacrt zakona predviđa i elektronsko vođenje članstva političkih stranaka. – Razmišlja se i o uvođenju kaucije koju bi država zadržala za sebe ukoliko učesnik izbora osvoji manje glasova nego što je prikupio potpisa

Novi zakon o političkim strankama, čije usvajanje ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković očekuje tokom naredne godine biće, po svemu sudeći, jedan od najrigidnijih u Evropi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kada je reč o osnivanju stranaka. Srbija će, tako iz jedne krajnosti, otići u drugu, s obzirom na to da je važeći Zakon o političkim organizacijama (usvojen još pre 18 godina) jedan od najliberalnijih na kontinentu.

Prema odredbama važećeg zakona stranku može da osnuje 100 punoletnih građana, dok će novi zakon to omogućiti onima koji uspeju da prikupe nekoliko hiljada potpisa (u postojećem nacrtu zakona navodi se broj od 5.000) i overe ih u sudu. To će neminovno dovesti do smanjenja broja registrovanih stranaka, kojih sada u Registru političkih organizacija ima 474, od kojih je 437 aktivnih. Smanjiće se i budžeti osnivača novih stranaka: za sudsku overu 5.000 potpisa biće im potrebno 250.000 dinara, odnosno oko 3.000 evra.

Srbija, međutim, nije jedina država koja muči muku sa brojem stranaka. Italija ih, na primer, ima oko 180, a pažnju privlači šarolikost njihovih imena. Tako su, na primer, na ovogodišnjim aprilskim opštim izborima mogli da glasaju za stranke Ne đubretu, Nemoj da plivaš uzvodno ili za stranku Impotentnih egzistencijalista dr Ćirila.

Kao jedan od glavnih argumenata za pooštravanje uslova za registraciju stranaka u Srbiji, ljudi uključeni u rad na izradi novog zakona, navode neophodnost uozbiljavanja političke scene i eliminisanje „fenomena Šećeroski”.

Sa druge strane postavlja se pitanje da li je na taj način ugroženo pravo građana na političko delovanje i udruživanje, odnosno da li se favorizuju već postojeće velike stranke. I one će, doduše, imati obavezu preregistracije, ali će one, u svakom slučaju, lakše obezbediti 5.000 sudski overenih potpisa.

– Politika je po prirodi stvari skupa. Ako ne možete da skupite 5.000 overenih potpisa, to znači da nemate uslova da budete ozbiljan politički akter i da računate na nekakav uspeh na izborima – objašnjava za „Politiku” Vladimir Goati, predsednik Transparentnosti Srbija i jedan od članova radne grupe koja je radila na nacrtu novog zakona o političkim strankama.

On, međutim, dodaje da još nije utvrđen tačan broj potpisa koji će biti neophodni za osnivanje stranke, te da će možda biti i 3.000 ili 4.500 potpisa. Prema Goatijevim rečima, povećanje broja potpisa, uz uslov da oni budu i overeni, ima rezona jer su, kako kaže, stranke početkom devedesetih osnivane sa fiktivnim potpisima ljudi iz telefonskih imenika ili bolničkih spiskova.

Nova pravna regulativa, prema mišljenju programskog direktora Cesida Đorđa Vukovića, takođe člana radne grupe za izradu zakona o političkim strankama, neće negativno uticati na slobodu udruživanja građana i pojavu novih političkih opcija u srpskom parlamentarnom životu, budući da su u pitanju rešenja kakva postoje u velikom broju država.

– Novi zakon će biti filter za stranačko organizovanje što će neminovno dovesti do uozbiljavanja naše političke scene. Apsolutna sloboda političkog organizovanja jednostavno ne postoji, pa organizacije koje pretenduju da budu ozbiljne stranke moraju da zadovolje određenu formu – kaže Vuković za „Politiku”, ilustrujući to primerom da ni na „tender za izgradnju nekog mosta ne mogu da se prijave baš sve firme, već samo one koje imaju određene reference”.

– Pa, ne može neko javno da se hvali da ima podršku 200.000 članova, a da na izborima osvoji manje glasova od toga. Nacrt novog zakona predviđa i elektronsko vođenje članstva političkih stranaka, jer država mora da ima uvid u članstvo stranaka. Čak i mnoge današnje, praktično nepostojeće stranke, neko mora da kontroliše, jer one imaju obavezu da podnose redovne godišnje finansijske izveštaje, što opet predstavlja bespotreban trošak za državu – smatra Vuković.

Kao jedan od argumenata za smanjivanje broja stranaka navođeni su i troškovi koje država ima prilikom izbora, kada svi podnosioci lista, bez obzira na to da li pređu cenzus ili ne, dobiju određenu svotu iz budžeta. Na konstataciju da, ipak, ne učestvuju sve registrovane stranke na izborima, te da one koje to žele moraju da prikupe određeni broj overenih potpisa (na primer 10.000 za predsedničke izbore), Vladimir Goati uzvraća da se dešavalo i da pojedinci osvoje manje glasova nego što su prikupili potpisa.

– Neko, na primer, prikupi 10.000 potpisa, ali osvoji 5.000 glasova. Izuzetno je neozbiljno parama poreskih obveznika finansirati nečiju zabavu – kaže Goati.

Upravo zbog tih slučajeva razmišlja se i o uvođenju izvesne kaucije koju bi svi učesnici na izborima morali da polože, pa ako neka stranka ili pojedinac osvoji manje glasova nego što je prikupio potpisa, država zadržava njegovu kauciju.

– Takvo rešenje postoji u Velikoj Britaniji, gde stranke koje učestvuju na lokalnim izborima za svakog odbornika sa liste moraju da polože po 500 funti. Podsetiću da je na poslednjim izborima za predsednika Srbije učestvovalo devet kandidata koji su za kampanju dobili po skoro 120.000 evra, a čak tri kandidata osvojila su manje od jednog procenta glasova. Prema rešenju iz novog zakona, oni bi novac koji su dobili od države morali da vrate – kaže Đorđe Vuković.

M. Albunović - M. R. Petrović

------------------------------------------------

Od GG do stranke

Sve nove političke opcije koja žele da postanu ozbiljne stranke, prema rečima Đorđa Vukovića, programskog direktora Cesida, moraće da prođu put koji počinje udruživanjem u grupu građana.

– Grupe građana će najpre morati da se dokažu učešćem u lokalnoj vlasti. Ako se pokaže da te nove opcije zaista vrede, poverenje građana u njih polako će narastati i onda će lako sakupiti 5.000 potpisa i postati stranka – objašnjava Vuković. On ocenjuje da se predlogu novog zakona protive politički mešetari i male regionalne stranke.

– Ne može baš svaki lokalni moćnik da očekuje da će imati svoju stranku. Posle usvajanja novog zakona, očekujem da u Srbiji neće ostati više od 25 do 30 političkih stranaka – kazao je Vuković.

--------------------------------------------------

Batić: 5.000 je malo

Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije, jedne od partija za koju se sumnja da bi uspela da prikupi 5.000 overenih potpisa kako bi se preregistrovala, što će sve stranke morati posle donošenja novog zakona o političkim strankama, uveren je da bi demohrišćani bez problema preskočili tu prepreku.

– Treba biti još rigorozniji. Mislim da je i tih 5.000 potpisa malo. Da se ja pitam, ja bih za registraciju stranke tražio 15.000 ili 20.000 overenih potpisa – samouveren je Batić i tvrdi da DHSS ima oko 19.000 članova.

Batić je, inače, posle majskih izbora u parlament ušao sa liste Liberalno-demokratske partije.

--------------------------------------------------

Kovačević: Skretanje sa suštine

Za razliku od Vladana Batića, njegov nekadašnji koalicioni partner iz DOS-a, Branislav Kovačević, lider Lige za Šumadiju, kaže da vladajuće stranke novim zakonom žele da skrenu pažnju sa suštine.

– Ponovo se bavimo brojem stranaka, a ne bavimo se onim što je suština, a to je kontrola rada postojećih, i to uglavnom velikih stranaka. Ne bavimo se time da li te velike stranke ispunjavaju zakonske obaveze, da li redovno dostavljaju finansijske izveštaje, da li imaju žiro-račun, ko ih finansira – kaže Kovačević za „Politiku”.

On navodi da bi letimični pogled u spisak registrovanih političkih organizacija svakom laiku bio dovoljan da prepolovi broj stranaka u Srbiji, s obzirom na to da se u njemu nalaze i organizacije poput Koalicije „Zajedno” ili DEPOS-a, koje su osnovane sa određenom namerom u datom političkom trenutku.

Kovačević dodaje da bi, što se njega tiče, za registraciju stranke bilo dovoljno i 10 potpisa, a na pitanje šta će da radi kad novi zakon ipak stupi na snagu, odgovara: „Kad stupi na snagu, onda me pitajte.”

[objavljeno: 07/11/2008]

Nastavak na Politika...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.