Izvor: Blic, 28.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Ribarsko selo“ mora da se sruši
Gradske vlasti će hitno da se sastanu sa predstavnicima opštine Knić kako bi se uklonili nelegalno podignuti objekti na obali jezera Gruža, sa koga se vodom za piće snabdeva pola miliona stanovnika Kragujevca, Knića i Kraljeva. Prema rečima glavnog gradskog ahitekte Miodraga Popovića, trinaest kuća uz samu obalu akumulacije je podignuto bez građevinske dozvole i bez sumnje mogu da ugroze vodosnabdevanje.
- Postoje jasni propisi da na 500 metara od obala ne sme ništa da se gradi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Na tom zaštićenom pojasu ne smeju ni njive da se prskaju veštačkim đubrivima i pesticidima. Grad gazduje jezerom koje se nalazi na teritoriji opštine Knić i ona je dužna da obavi rušenje. Treba da angažuje preduzeće i da sve troškove naplati onome ko je nelegalno gradio. Pošto je prošlo osam meseci od kako su prvi objekti podignuti, a ništa se nije promenilo, reagovaćemo hitno i efikasno - kaže Miodrag Popović i tvrdi da će „gradonačelnik da se sastane sa predsednikom knićanske opštine i da se dogovori kako da se podignuto naselje ukloni".
Republički sanitarni inspektor je u avgustu prošle godine doneo rešenje kojim se investitoru Nenadu Lukoviću „zabranjuje izgradnja i upotreba objekata koji se nalaze u pojasu zone že sanitarne zaštite akumulacionog jezera Gruža", zbog „ugrožavanja zdravstvene ispravnosti vode". Rok za izvršenje je bio „odmah", a eventualna žalba ga, kako je navedeno, „ne odlaže".
Da Ribarsko selo predstavlja opasnost za jezero sa koga se vodom snabdeva četvrti grad po veličini u Srbiji, potvrđuju i stručnjaci iz Instituta za zaštitu zdravlja. Prema rečima dr Jelke Ranković, specijaliste za eko-toksikologiju, tu je zabranjena ne samo gradnja, već i kupanje, pranje automobila...
- Za vreme vikenda na jezeru Gruža ima oko 1.000 ribolovaca. I oni ugrožavaju kvalitet vode, ne samo zato što kampuju na obalama, što za sobom ostavljaju gomile otpadaka i prave male deponije. Problem je što ribolovci mame ribu tako što bacaju hranu u vodu. Ako se računa da svako u jezero ispusti po kilogram mamca, onda je jasno da se najmanje tona organskih materija dnevno ubaci u Gružu. Kada to počne da se raspada i razgrađuje, troši se kiseonik iz vode. A na osnovu količine kiseonika se određuje kvalitet vode - kaže Jelka Ranković.
U jezero Gruža se, kako saznajemo u Institutu za zaštitu zdravlja, osim otpada i smeća, prosipaju čak i cisterne sa fekalijama koje su počišćene iz seoskih septičkih jama. Nema jasnih propisa, niti strogih kazni koje jedino mogu da spreče da se glavni rezervoar vode za područje centralne Srbije, koji se prostire na površini od 700 hektara, zaštiti na pravi način.
