Izvor: Southeast European Times, 26.Nov.2011, 20:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Rezultati programa inkluzije Roma ne impresioniraju

Skoro sedam godina kasnije, kampanja usmerena na unapređivanje života Roma nije donela značajnu promenu.

26/11/2011

Svetla Dimitrova za Southeast European Times - 26.11.2011.

U februaru 2005. godine osam zemalja centralne i istočne Evrope pokrenulo je ambicioznu desetogodišnju inicijativu za unapređivanje statusa Roma.

„Program inkluzije Roma je vrlo dobra inicijativa. Međutim, nije uspeo u bilo kojoj od zemalja učesnica“, izjavila je >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << za SETimes 17. novembra Ilona Tomova, viši istraživački saradnik na Bugarskoj akademiji nauka.

Bugarska, u kojoj, prema popisu stanovništva sprovedenom ranije ove godine, živi skoro 321.000 Roma, jedna je od osam zemalja koje su obećale da će raditi na inkluziji te manjine pre skoro sedam godina. Druge zemlje su Hrvatska, Češka Republika, Mađarska, Makedonija, Rumunija, Srbija i Slovačka.

Autorka niza publikacija o pitanju Roma, Tomova smatra da je jedan od razloga što je inicijativa donela mali broj značajnih rezultata u Bugarskoj to što nijedna vlada nije na nju gledala kao na svoju incijativu nakon 2005. godine. Sve projekte sprovedene u sklopu tog programa finansirale su međunarodne organizacije, rekla je ona.

Svetska banka je jedan od glavnih sponzora inicijative, zajedno sa Institutom Otvoreno društvo. Banka i bugarska vlada u maju su održale radionicu da identifikuju izazove inkluzije Roma, kao i dobre prakse.

„Glavne poruke koje su došle od radnih grupa jesu da postoje mnogi izazovi, ali i mnogi primeri dobre prakse za svaku konkretnu temu, kao i da neka postojeća pitanja treba da se rešavaju kroz podeljenu odgovornost, zajednička nastojanja različitih učesnika i njihovo partnerstvo“, navodi se u završnom saopštenju Banke.

Obični Romi imaju drugačije objašnjenje zašto inicijativa nije dovela do značajne promene. Oni ukazuju na svoje lidere koji aktivno učestvuju u programu.

„Trenutno se samo ljudi kojima se može lako manipulisati pozivaju da učestvuju u inicijativama u sklopu programa“, navodi Stiljan Stojanov, 25-godišnji Bugarin romsko-arapskog porekla, u intervjuu koji je dao za SETimes prošlog meseca. „Da bi bio uspešan, treba da ga sprovode ljudi posvećeni pružanju pomoći toj zajednici, tačnije Romi koji žele efektivno da rade i nije im samo stalo do novca koji bi dobili za obavljanje tog posla pod diktatom romskih političkih lidera.“

„To su mafijaši“, ubacuje se njegova stanodavka Sonja. Romkinja u svojim pedesetim godinama, ona smatra da se političari u njenoj zajednici zalažu samo za sopstvene interese.

Stopa zaposlenosti među radno sposobnim Romima iznosi samo nešto više od 50 odsto, pokazuju zvanični podaci. Neki od ključnih razloga su nedovoljno obrazovanje i kvalifikacije. Mnoga romska deca ne idu u školu, a Sonja za to krivi njihove roditelje.

„Oni su nepismeni i jednostavno ih nije briga“, kaže ona, ponosno dodajući da su njene ćerke „obrazovane“, a unuke „inteligentne“.

Uprkos vrlo teškom detinjstvu u domovima za nezbrinutu decu, Stojanov ne samo da je završio školu, nego za nekoliko meseci treba da završi i studije.

Pored toga, on je slikar pejzaža, a zanima ga i unutrašnji dizajn kuhinja. Dok je odrastao bio je primoran da se koristi svojom domišljatošću. Na primer, u devetom razredu je jednom osetio bol u zubu, a kada je zatražio pomoć od direktora, rečeno mu je da dom nema novca da plati posetu zubaru.

Posle nekoliko neprospavanih noći, Stojanov je jednu od svojih slika odneo zubaru da vidi da li može njome da „plati“ lečenje koje mu je potrebno. Pet slika kasnije, dobio je osnovnu stomatološku negu.

Kada su predstavnici bugarskog ogranka Adventističke crkve Sedmog dana došli u sirotište Stražica da predaju donacije hrane 2000. godine, on im je ispričao svoje iskustvo. Otprilike mesec dana kasnije smešten je u starateljsku porodicu u Sofiji i upisan u jednu od tamošnjih umetničkih škola.

Godinu dana nakon što je završio školu lepih umetnosti i grnčarstva 2006. godine, primljen je na sofijski Univerzitet „Sveti Kliment Ohridski“, na studije socijalnog rada.

Njegov najveći san je da ima svoj dom, ženu i decu, kao i posao.

On se takođe nada da će imati svoju prvu umetničku izložbu, ali misli da mnogi ljudi koji bi mogli da mu pomognu imaju predrasude u pogledu članova romske etničke zajednice.

Kada je u pitanju program inkluzije Roma, Stojanov kaže da će učestvovati ako bude bio pozvan.

„Niko nikada nije tražio od mene da učestvujem u takvoj inicijativi. Njih ne zanima da zovu ljude poput mene, koji bi im rekli istinu“, dodaje on.

Takođe je istakao da je važno da bugarski mediji umanje antiromsku retoriku i da u programu učestvuju samo oni koji su zaista posvećeni njegovim ciljevima.

Nastavak na Southeast European Times...