Izvor: Blic, 15.Sep.2010, 18:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezolucija skoro revolucija
Transformisana i usaglašena Rezolucija Generalne skupštine UN o Kosovu nije čarobna mantra za rešavanje svih problema u kojima se našla Srbija zbog višegodišnje pogrešne politike, već iz drugih razloga.
Ona je najzad markantni znak opredeljenja srpskih političara na vlasti za politiku kao veštinu mogućeg.
Moram da priznam da ne shvatam kako neko sebi dozvoljava da osuđuje ovaj gotovo revolucionarni (u pozitivnom smislu prevratnički) strateški i taktički >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << postupak državnika Srbije. Da li oni koji osuđuju taj događaj zaista misle da su pametniji od 192 države članice Ujedinjenih nacija koje su bez izuzetka jednoglasno glasale za? Glasaju svojim izjavama za i mnogi naši umni i čestiti građani stranački nesvrstani.
Znam da političari na vlasti katkada moraju da vuku nimalo mudre poteze (koje katkada sa rukama u džepovima očito vuku nerado) da ne bi izgubili glasove, pre svega onih koji se u poslednjem trenutku kolebaju. Među njima su i oni, kako je to Vib zvao, vole da malo „nacionalizmu". Takvim biračima prija poneka „rodoljubiva" nota. Ali ima opcija koje u prvom trenutku deluju da nisu u interesu Srba (a dugoročno jesu u interesu Srbije i svih njenih građana), ali uveren sam da jednog trenutka većina shvati da je to smelo rešenje u interesu svih. Ne bi današnja stranka, sa svojim koalicionim partnerima, bila na vlasti da takve smele poteze nije vukao onaj koji više nije među živima, habermasovski spoj misli i pragme.
Dakle, oni potezi koji vode unapređenju položaja Srbije među državama i narodima sveta, i patriotski su postupci.
Katkada imam utisak da je Evropskoj uniji više stalo da Srbija postane jednog dana njihov član nego nama samima. Šengen odobren građanima Srbije bio je spektakularni potez koji se istom osetio i zato bio impresivan, čak impresivniji nego neki budući dan kada Srbija bude primljena u Evropsku uniju. Neki starac sutradan po šengenskoj dobrodošlici reče; „Neću putovati, ali osećanje da mogu, mnogo mi znači!". Ipak ne škodi malo, pa čak i mnogo skepse, oko svega toga, pogotovo osveštenim pojedincima jer ta zajednica nije neko milosrdno društvo, već zajednica pojedinačnih i skupnih interesa. Gde je interesa tu je egoizma i mnogih drugih neplemenitih osećanja. Međutim, najznačajnije je ulazak što više zemalja u Uniju, što je to, po svemu sudeći, jedan od izvesnih puteva da više u Evropi ne bude ni lokalnih ni svetskih ratova.
