Izvor: Blic, 23.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rezolucija 1244 pa sve ostalo
Svaka od 14 tačaka radnog dokumenta posredničke trojke, o kome su juče u Beču razgovarale delegacije Beograda i Prištine, u osnovi su formulacije već gotovog rešenja i to predloga Martija Ahtisarija. S druge strane, i pojedine tačke posredničke trojke, ali i mnoštvo odredbi iz nestatusnog dela Ahtisarijevog plana na izvestan način predstavljaju stavove oko kojih su se složili Beograd i Priština. Tako i ove runde pregovora o Kosovu potvrđuju davno izrečenu ocenu analitičara >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - da je osnovni problem Beograda i Prištine u različitom viđenju naziva statusa.
Kosovska priča ušla je u svoju najozbiljniju fazu u kojoj se ne sme napraviti greška ni u sporednim formulacijama tokom pregovora. Posrednička trojka dala je u radnom dokumentu tačke od kojih se svaka odnosi na po jedan segment rešenja. Iako Beograd insistira da se pregovara o statusu, upravo je tu i prva zamka radnog dokumenta trojke, jer sve ponuđene tačke zapravo jesu statusna pitanja. U zavisnosti od rešenja za svaku pojedinačnu tačku ili pristanka na nju zavisi i konačna odredba statusa.
Praktično, međunarodni posrednici pokušavaju da navedu Beograd i Prištinu da se slože oko delova za njih već gotovog rešenja - predloga Martija Ahtisarija koji u njihovoj režiji neće imati naziv nadgledana nezavisnost, ali će praktično to biti - ograničeni suverenitet Kosova.
Volfgang Išinger, predstavnik EU u trojci, još je ranije izjavio da kada bi se Beograd i Priština oslobodili naziva suštinska autonomija ili nezavisnost, rešenje za Kosovo bilo bi pronađeno.
Posrednička trojka ponudila je delegacijama dosta široke formulacije koje se mogu različito tumačiti. Primera radi, jedna od takvih tačaka, a o čemu je „Blic" i ranije pisao, jeste: „Beograd neće ponovo uspostavljati fizičko prisustvo na Kosovu." Ova formulacija jeste bliska i stavu Beograda i Prištine i trojke i Ahtisarija. S tom razlikom što Beograd insistira na mešovitim timovima koji će obezbeđivati spoljne granice Kosova. Široke su i formulacije o ekonomiji i u principu Beograd se slaže da Kosovo ima odrešene ruke u mnogim segmentima. Srpski pregovarački tim u svojoj platformi daje Kosovu mogućnost saradnje sa međunarodnim institucijama, vođenje samostalne politike javnih finansija, mogućnost zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija. I to se ne razlikuje značajno od stava trojke, ili ostalih učesnika u pregovorima.
U međunarodnim krugovima navodi se da će Išinger svaki, pa i mlaki pristanak delegacija na neku od formulacija iz radnog dokumenta smatrati rešenjem i to će se naći u njegovom finalnom izveštaju koji treba da preda 10. decembra u UN.
Međutim, Beograd je u Beč otišao sa odgovorom na radni dokument trojke. U njemu je takođe 14 tačaka. Osnovna razlika dva dokumenta jeste u činjenici da srpska delegacija insistira na pominjanju Rezolucije 1244, koja garantuje teritorijalni suverenitet Srbije na KiM, a što se u dokumentu trojke ne pominje, baš kao ni u Ahtisarijevom planu. Beograd insistira i da u dokument uđe da se rešenje mora doneti u Savetu bezbednosti. Razlika je i u formulaciji oko EU, a po trojki se „proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji Kosovo nastavlja bez ikakvog ometanja Beograda", dok Srbija predlaže da „Srbija i Pokrajina Kosovo i Metohija" napreduju ka pridruživanju i, konačno, članstvu u EU.
Kopredsednik delegacije Državnog tima, šef srpske diplomatije Vuk Jeremić izjavio je juče u Beču da pregovori „ulaze u presudnu fazu". Jeremić je posle konsultacija tima Beograda i trojke rekao da je tom prilikom bilo reči o predlozima međunarodnih posrednika sadržanim u 14 tačaka i da je delegacija Državnog tima istakla da predlozi ne smeju da izađu van okvira Rezolucije 1244.
- Ton je sada izuzetno ozbiljan. Razgovara se o implikacijama na pregovarački proces ukoliko se uspe ili ne uspe u pomeranju sa ove tačke, ako dođe ili ne dođe oko minimalne saglasnosti, ne samo o ovom dokumentu već i u kom pravcu nastaviti proces - naglasio je Jeremić i dodao da je akcenat tokom razgovora sa trojkom bio na pitanju - da li je moguće doći do minimalne saglasnosti oko 14 tačaka predloga Kontakt grupe.
Drugi kopredsednik delegacije i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić ponovio je da se razgovor sa trojkom odužio budući da je Beograd imao svoj odgovor na ponudu posrednika.
- Zadovoljni smo jer su svi članovi trojke rekli da nije namera da se izađe van okvira Rezolucije 1244. Ostaje da se razgovara o statusu. S tim smo zadovoljni. Lepe reči, međutim, treba da se nađu u dokumentu. Glavno je ne lutati, ne izmeštati temu na neke nove teme, o nekim međusobnim odnosima. Pošto se u nekim tačkama ne slažemo došlo je do objašnjenja i rasprave - objasnio je Samardžić.
Principi Beograda za nastavak pregovora o Kosovu i Metohiji
1. Predmet ovih razgovora je određivanje budućeg statusa Kosova i Metohije na osnovu principa koji su definisani Rezolucijom 1244 SB UN. Najvažniji od ovih principa sadržani su u odredbama u kojima SB saglasno Povelji UN „ponovno potvrđuje privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije (danas Republike Srbije) i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom završnom aktu i aneksu 2", i „ponovno potvrđuje zahtev iz prethodnih rezolucija za širokom autonomijom i suštinskom samoupravom za Kosovo". Svaka izmena predmeta pregovora prethodno zahteva promenu važeće i obavezujuće Rezolucije 1244 SB UN.
2. Sve tri strane, koje predstavljaju institucije Srbije, privremene institucije samouprave u Pokrajini i posrednike međunarodne zajednice, obavezne su da se uzdrže od bilo kakvih jednostranih poteza.
3. Kosovo i Metohija će biti potpuno integrisano u regionalne strukture, posebno one koje podrazumevaju ekonomsku saradnju.
4. Neće biti povratka na stanje od pre 1999. godine, već buduće uređenje Pokrajine treba rešiti na osnovu Rezolucije 1244 SB.
5. Srbija neće upravljati Kosovom i Metohijom u delokrugu nadležnosti koje na osnovu budućeg sporazuma budu pripale Pokrajini.
6. Institucije Srbije neće biti prisutne u Pokrajini u poslovima koji saglasno budućem sporazumu ne budu u nadležnosti Beograda.
7. U svom zakonodavstvu, kao i u politici koju će voditi u skladu sa njim, Srbija i Pokrajina KiM će progresivno primenjivati načela, norme i standarde saglasno sa procesom stabilizacije i pridruživanja (PSP) EU.
8. Polazeći od sporazumnog rešenja Beograda i predstavnika privremenih institucija samouprave, koji će potvrditi SB UN, Pokrajina KiM će sprovoditi sveobuhvatne mere kako bi se unapredila dobrobit Srba sa Kosova i Metohije, kao i drugih nealbanskih zajednica.
9. Uzimajući u obzir njihove isključive nadležnosti, Beograd i Priština će sarađivati na pitanjima od obostranog interesa, uključujući: povratak raseljenih lica, sudbina nestalih lica, fizička zaštita kulturnog nasleđa, ekonomska pitanja, uključujući slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga, energetika, trgovina, infrastruktura, saobraćaj i komunikacije, bankarski sektor i fiskalna politika, usklađivanje sa standardima EU, zaštita životne sredine i borba protiv organizovanog kriminala, posebno u oblastima terorizma, trgovine ljudima, oružjem i drogom i organizovanog kriminala.
10. U ovim i mogućim drugim oblastima saradnje Beograd i Pokrajina će obrazovati zajednička tela.
11. Osim u meri svojih međunarodnih obaveza kao subjekta međunarodnog prava, Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa međunarodnim finansijskim institucijama.
12. Pokrajina KiM će imatu punu nadležnost nad svojim finansijama.
13. Proces stabilizacije i pridruživanja Pokrajine KiM će nastaviti u saradnji sa Beogradom.
14. Međunarodna zajednica će, nakon određivanja statusa, nastaviti civilno i vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji pod mandatom UN, odnosno odlukom SB.
Dokument posredničke trojke
1. Beograd i Priština će se fokusirati na razvoj specijalnih međusobnih odnosa
2. Probleme će rešavati miroljubivo, bez pretnji
3. Kosovo će biti uključeno u regionalne strukture
4. Neće biti povratka na stanje pre 1999. godine
5. Beograd neće vladati Kosovom
6. Beograd neće ponovo uspostaviti fizičko prisustvo na Kosovu
7. Beograd i Priština su opredeljeni da rade na pridruživanju i članstvu u EU
8. Priština će poboljšati položaj kosovskih Srba i drugih nealbanskih zajednica, posebno kroz decentralizaciju lokalne vlasti
9. Beograd i Priština će sarađivati u oblastima koje su od ključnog značaja
10. Beograd i Priština će uspostaviti zajednička tela koja će osigurati saradnju
11. Beograd se neće mešati u odnose Prištine sa finansijskim organizacijama
12. Priština će samostalno upravljati svojim finansijama
13. Proces stabilizacije i pridruživanja EU Kosovo će se nastaviti bez ometanja Beograda
14. Međunarodna zajednica će zadržati civilno i vojno prisustvo na Kosovu i nakon što status bude određen.
Novi sastanak 5. novembra u Beču
Nova runda pregovora Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova, uz posredovanje „trojke" Kontakt grupe, održaće se 5. novembra u Beču. Posrednička „trojka" saopštila je da je u u Beču „saslušala i verodostojno zabeležila odgovore" delegacija Beograda i Prištine na podnesene tačke za raspravu kako bi se utvrdila područja sporazuma koja mogu voditi rešenju kroz pregovore. Predstavnik EU u pregovaračkoj trojci Volfgang Išinger izjavio je da je trojka izašla sa dokumentom od 14 tačaka kako bi se ušlo u novu fazu pregovora o Kosovu i dodao da smatra da je tim dokumentom trojka preuzela incijativu.
